You are currently viewing Putujem, dakle postojim: Čovek kao “homo viator”
Putovanje
Putujem, dakle postojim: Čovek kao “homo viator”

Putovanje, bilo ono unutrašnje ili spoljašnje, uvek predstavlja priliku za otkrivanje novih mogućnosti, u nama i u svetu.

Još su mudraci, filozofi i teolozi antičkog sveta shvatili važnost putovanja, kako unutrašnjeg tako i spoljašnjeg, za razvoj čoveka

Homo viator je latinski izraz koji se može prevesti kao “čovek putnik” ili “putujući čovek.” Ovaj koncept se koristi u filozofiji i teologiji da bi opisao čoveka kao biće u stalnom pokretu, kako fizičkom tako i duhovnom, u potrazi za smislom, svrhom i konačnom destinacijom.

Blez Paskal je govorio o ljudskom životu kao o neprekidnom traganju i težnji za višim istinama i vrednostima.

Dok je Gabrijel Marsel, francuski egzistencijalistički filozof, koristio pojam “homo viator” da bi naglasio ljudsku egzistencijalnu potrebu za transcendentnim i duhovnim putem.

U suštini, izraz “homo viator” simbolizuje ljudsku prirodu kao dinamičnu i usmerenu ka neprestanom traženju smisla, što može biti povezano sa duhovnim, moralnim i filozofskim razvojem.

Upravo je vreme leta i godišnjih odmora vreme putovanja. Ne smemo zaboraviti i potceniti filozofski potencijal putovanja i priliku koju svako putovanje donosi za lični razvoj, intelektualno i moralno uzdizanje.

Kako putovanja doprinose našem intelektualnom, moralnom i egzistencijalnom rastu i razvoju?

Samopouzdanje i identitet: Putovanja često uključuju izlazak iz zone komfora, što može dovesti do dublje samospoznaje i razvoja identiteta.

Epistemološka vrednost: Putovanja omogućavaju direktno iskustvo različitih kultura, društava i načina života, što može proširiti naše znanje i razumevanje sveta.

Moralni razvoj: Susret sa različitim moralnim sistemima i vrednostima može podstaći kritičko promišljanje o sopstvenim etičkim uverenjima i potencijalno ih ojačati ili preoblikovati.

Estetička vrednost: Priroda, umetnost i arhitektura različitih krajeva sveta mogu doprineti estetičkom uživanju i inspiraciji, što je važno za duhovno i emocionalno blagostanje.

Kosmopolitski duh: Putovanje može pomoći u razvijanju kosmopolitskog pogleda na svet, gde se pojedinci osećaju kao deo globalne zajednice, prepoznajući univerzalne vrednosti i etičke principe.

Putovanje, dakle, nije samo fizička aktivnost već i duboko filozofski proces koji može doprineti celokupnom razvoju osobe.

Posetite naš instagram @filocentar i otkrijte filozofski način života.

Ako želite da se posvetite Vašem unutrašnjem putovanju i otkrijete svet mogućnosti u Vama prijavite se na naše radionice primenjene filozofije iz oblasti ličnog razvoja.

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply