Filozofsko savetovanje, individualno, grupno i korporativno, kao deo filozofske prakse, predstavlja praktičnu primenu filozofije u cilju ličnog razvoja, samotransformacije, samospoznaje i profesionalnog usavršavanja.

Reč je o razgovoru (dijalogu), koji je posredovan filozofskim idejama i metodama, u kojem se identifikuju, analiziraju, rasvetljavaju i rešavaju problemi, ideje, stavovi i situacije klijenata.

Čitav proces je zasnovan na filozofskim, teorijskim i praktičnim saznanjima, tehnikama i metodama. U zavisnosti od vrste problema primeniće se odgovarajući metod i pristup.

Filozofska praksa se ne bavi dijagnostikom, lečenjem ili terapijom mentalnih poremećaja. Njen cilj nije psihološko ili psihoterapijsko lečenje, već intelektualni i moralni razvoj, lične i profesionalne prirode.

Filozofska praksa može biti korisna u situacijama kao što su: postavljanje egzistencijalnih i životnih pitanja (smisao, svrha, lični identitet), etičke dileme i moralni konflikti, donošenje važnih odluka, konflikti vrednosti i moralna preispitivanja, razumevanje ličnih uverenja i načina mišljenja, pitanja slobode, odgovornosti i autentičnosti, odnos prema uspehu, neuspehu, promeni i prolaznosti.

Filozofski praktičar ne nudi gotova rešenja, recepte i formule za uspešan i srećan život, već pomaže sagovorniku da jasnije sagleda i razume sopstvenu poziciju, alternative u mišljenju i delanju, i da preuzme odgovornost za sopstvene zaključke i odluke.

Filozofska praksa ne predstavlja psihoterapiju, ne zamenjuje psihološku ili psihijatrijsku pomoć, ne uključuje dijagnostiku ili lečenje mentalnih poremećaja.

U slučajevima u kojima se pojave pitanja koja prevazilaze domen filozofije, klijent se upućuje odgovarajućem stručnjaku.