Neistražen život nije vredan življenja. — Sokrat
Glavni životni zadatak čoveka je da sebi da život, da postane ono što potencijalno jeste. Najvažniji plod njegovih napora je njegova ličnost. — Erih From
Živimo u složenom i izazovnom vremenu. Svakodnevno smo izloženi događajima koji nas menjaju, zbunjuju i opterećuju. Sve je teže pronaći smisao života, postaviti lične i profesionalne ciljeve, motivisati sebe i druge, organizovati se, sarađivati, istrajati i uspeti. Još je teže sve to ostvariti a pritom ostati autentičan i veran sebi — bilo da govorimo o privatnoj ili profesionalnoj sferi života.
Filocentar Ačanski – Centar za edukaciju i filozofsku praksu nastao je iz potrebe da se čoveku pomogne upravo u tim izazovima. Naš rad je posvećen ličnom razvoju i profesionalnom usavršavanju, samospoznaji, moralnom rastu i egzistencijalnom sazrevanju.
U našem pristupu spajamo filozofsku refleksiju, filozofske teorije i metode kroz filozofsku praksu. Čoveka ne posmatramo samo kroz njegove probleme, već mu pristupamo celovito – kao jedinstvenom, konkretnom i kompleksnom biću.
Zato negujemo humanistički, holistički i psiho-filozofski pogled koji omogućava dublje razumevanje čoveka i njegovog puta – ne samo ka rešenjima, već i ka sopstvenom razumevanju, slobodi i smislu.
Nikola Ačanski
Nikola Ačanski (rođen 1993. u Novom Sadu) završio je osnovne i master studije filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a deo istraživačkog rada tokom master studija realizovao je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Njegova polja interesovanja i naunog istraživanja obuhvataju filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize i filozofsku praksu.
Dobitnik je više priznanja i nagrada za pisanje, među kojima se ističu nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić” i nagrada „Duško Trifunović” za kratke priče mladih. Za master rad iz filozofije duha “Ništavilo svesti” nagrađen je priznanjem „Dr Zoran Đinđić”, koju Univerzitet u Novom Sadu dodeljuje za najbolji master rad iz filozofskih i socioloških nauka u Srbiji.
Učestvovao je na nekoliko međunarodnih konferencija, poput 18th International Conference on Philosophical Practice (ICPP 2025, Zagreb) i Language, Literature Conference (LLC – Future, Niš 2025). Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans”, gde se bavio omladinskim radom i istraživanjem humanizma, sekularizma i ljudskih prava, a bio je uključen i u projekte iz oblasti demokratizacije medija i javne sfere.
Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Od 2020. godine angažovan je kao kolumnista i zamenik urednika na portalu „Politički pregled”, gde objavljuje autorske tekstove, analize i prevode iz oblasti političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu, na predmetima logika i filozofija.
Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar Ačanski, u kojem danas radi kao edukator i predavač. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize Agrafa, koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i pomenuti Institut.
Katarina Đurđević
Katarina Đurđević je freelance kolumnistkinja nedeljnika Vreme i stalna saradnica Radio Beograda 3, sa više od tri godine iskustva u novinarskom i uređivačkom radu. Doktorantkinja je filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa kontinuiranim angažovanjem u nastavi, istraživanju i razvoju edukativnog sadržaja. Njena profesionalna delatnost obuhvata akademsko i stručno pisanje, filozofsko obrazovanje i rad u medijima i kulturi.
Ima više od godinu dana sertifikovanog iskustva u nastavi u srednjim školama, kao i značajno iskustvo u radu sa mladima i neformalnom obrazovanju. Pedagoškom radu pristupa kroz kritičko mišljenje, dijalog i filozofsku refleksiju. Učestvovala je u uređivanju naučnih časopisa i zbornika, a posvećena je povezivanju akademskog znanja sa širim javnim diskursom.
Od nedavno je saradnica-edukatorka u Filocentru Ačanski – Centru za edukaciju i filozofsku praksu, gde razvija participativne i transformativne pristupe filozofskom obrazovanju. Takođe ima jednogodišnje iskustvo kao projektna asistentkinja u Udruženju žena Femina, članici Mreže žene protiv nasilja u okviru kojeg je radila na edukativnim i zagovaračkim projektima usmerenim ka rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.
Članica je Srpskog filozofskog društva i Sekcije za istoriju medicine pri Srpskom lekarskom društvu, gde neguje interdisciplinarni pristup zasnovan na spoju filozofije i humanističkih nauka. Njeni profesionalni interesi obuhvataju oblasti filozofije, obrazovanja, medija i društvenog angažmana. Otvorena je za nove projekte i saradnje u sferi izdavaštva, edukacije, uređivanja, javnih nastupa i intersektorske razmene znanja.
Đurica Stojanović
Đurica Stojanović je rođen 06.05.1996. u Pirotu. Osnovnu školu i gimnaziju „Vuk Karadžić” završio je u Babušnici. Osnovne i master akademske studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Tokom osnovnih i master studija u više navrata je bio stipendista CEEPUS programa akademske mobilnosti, kao i primalac stipendije opštine Babušnica.
Od novembra 2022. do maja 2024. godine radio je kao nastavnik filozofije u srednjoj školi „Vuk Karadžić” u Babušnici, a od oktobra 2023. do januara 2024. godine je bio angažovan i kao saradnik na departmanu za filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Stojanović je oktobra 2023. godine upisao doktorske akademske studije filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a juna 2024. godine počinje da radi kao istraživač-pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu gde na departmanu za filozofiju učestvuje u nastavi u okviru predmeta Istorija etike, Etika, Uvod u filozofiju, Filozofija u javnoj sferi i Filozofija politike. Stojanović je do sada objavio dva naučna rada u nacionalnim naučnim časopisima, imao je izlaganja na dva međunarodna naučna skupa i učestvovao na više od 10 letnjih škola, radionica i seminara za dodatno usavršavanje.
Saradnik je Filocentra od marta 2024. godine gde učestvuje u organizaciji i realizaciji radionica filozofske prakse (filokafea) u Nišu. Polja njegovog interesavanja su filozofija obrazovanja, filozofija za decu, etika i politička filozofija.
Isprazna je filozofska rasprava koja ne ukida neku ljudsku patnju.
– Epikur
Filozofija samu sebe obnavlja onda kad prestaje da bude sredstvo za rešavanje filozofskih problema i kad postaje metod, usavršen od strane filozofa, za rešavanje problema ljudi.
– Džon Djui
Filozofski problem je predstava o pometnji u pojmovima koje koristimo, a problem se rešava njihovim uređivanjem.
– Ludvig Vitgenštajn