You are currently viewing Egzistencijalna usamljenost i izolacija
Usamljenost i izolacija
Egzistencijalna usamljenost i izolacija

Egzistencijalna izolacija i sa njom povezana egzistencijalna usamljenost jesu ljudski fenomeni koji proizlazi iz same čovekove egzistencije.

Reč je o subjektivnom doživljaju koji nastaje iz činjenice da je svaki čovek posebna individua i biće za sebe i da svoje iskustvo može razumeti samo iz svoje perspektive.

Bez obzira da li smo sami ili u društvu, mi smo uvek izolovani kao pojedinačna egzistencija.

Time se stvara jaz i rascep između mene i drugih ljudi i sveta.

To stvara teskobu i egzistencijalnu usamljenost. Čak i kada nismo svesni te usamljenosti mi je nosimo duboko u sebi.

Isto tako, činjenica da smo svesni svoje konačnosti i smrtnosti, dovodi nas do intenzivnijeg osećaja usamljenosti i izolacije.

Irvin Jalom se podrobno bavio istraživanjem egzistencijalne usamljenosti i izolacije, između ostalog, i usvom delu iz 1980. Egzistencijalna psihoterapija. Osim egzistencijalne, postoje još dva oblika izolacije: intra- i inter-personalna.

Za razliku od tih “socijalnih” oblika izolacije, egzistencijalna izolacija se ne može prevazići većom “socijalizacijom” ili “hiper-aktivnim” konzumiranjem sadržaja sa interneta i društvenih mreža.

Štaviše, egzistencijalna izolacija se, kao što sam spomenuo, ne može prevazići i otkloniti, ali ona se može kontrolisati.

To znači da način na koji se odnosimo prema toj usamljenosti i egzistencijalnoj činjenici utiče i na to kakav kvalitet će naš život imati. Bitan je, dakle, stav koji ćemo zauzeti prema samom doživljaju, što onda bitno utiče i na kvalitet i intenzitet tog doživljaja.

Potiskivanje vodi do depresije ili anksioznosti. Svesno suočavanje vodi do prilike za razvoj.

Kao što postoji egzistencijalna usamljenost i izolacija, postoji i egzistencijalna povezanost i privrženost.

Nju je moguće ostvariti putem iskrenog i neposrednog kontakta sa drugim osobama.

Autentična komunikacija sa drugima i svesno suočavanje sa vlastitim strahovima i strepnjama jeste nešto što smanjuje teskobu i usamljenost i što nam pomaže da živimo kvalitetniji i smisleniji život.

Pročitajte i

Društvene mreže i usamljenost

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply