You are currently viewing Filozofija kao terapija
Filozofija kao terapija
Filozofija kao terapija

„Ne postoji ništa što bi zahtevalo tako nežno rukovanje kao iluzija.” (Søren Kierkegaard)

Ideja da filozofija kao istraživački dijalog ima terapeutski cilj i uticaj seže barem do Sokrata u ranim Platonovim dijalozima. Upravo u “Odbrani Sokratovoj” Sokrat najeksplicitnije iznosi terapeutski cilj svog filozofskog metoda, elenchusa, kao i jedinstvo njegovih istraživačkih i terapijskih ciljeva.

Božanska svrha, kako on tvrdi, njegovog bavljenja filozofijom, njegove posvećenosti ispitivanju, ispitivanju i testiranju ljudi Atine, jeste da ih ubedi da brinu „za najbolje moguće stanje [njihove] duše“— da obezbedi psyches therapeia. Može se pokazati da analogni terapijski cilj leži u osnovi filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna.

I za Hajdegera i za Vitgenštajna, filozofija je ljudska aktivnost koja pokazuje jedinstvo istraživačkih i terapeutskih ciljeva. Za oba filozofa, svrha filozofskih koncepata, kao formalnih indikatora (Hajdeger) ili kao putokaza ili podsetnika (Vitgenštajn), jeste da nam ukažu na put transformacije, a ne da objasne nešto. Za obojicu, prvi korak na ovom putu je prepoznavanje iluzija koje su iznedrile konvencionalno i uobičajeno tumačenje (Hajdeger) ili naučničko izbegavanje (Vitgenštajn). I za jednog i za drugog, takve iluzije taložene su u jezičkim praksama, u „praznom govoru” das Man-a (Hajdeger) ili „zavaravanju naše inteligencije pomoću našeg jezika” (Vitgenštajn).

Za obojicu, filozofsko istraživanje je način da ono što već prerefleksivno razumemo tematski eksplicitno osvetlimo. A ono što oba filozofa unose u tematsku eksplicitnost su aspekti naše ukorenjenosti u kontekst i našu konačnost. Hajdeger nam pomaže da razumemo i podnesemo strepnju koja dolazi sa autentičnim ili posedovanim Bićem-prema-smrti, a Vitgenštajn nam pomaže da podnesemo nerešivu složenost neodređenog mnoštva jezičkih igara i perspektiva, od kojih svaka služi određenim ljudskim ciljevima, od kojih je naučna perspektiva samo jedan cilj. Kroz naše terapeutske susrete sa filozofijama Hajdegera i Vitgenštajna, mi smo u stanju da prepoznamo sebe kao sve izraženije ljude.

Referenca:

Sanchez, R. E. & Stolorov, R. D. (2013). Psiches Therapeia: terapeutske dimenzije kod Hajdegera i Vitgenštajna. Komparativna i kontinentalna filozofija, 5:67-80.

(Napisano u saradnji sa Robertom Eli Sančezom, Jr.)

Autorska prava Robert Sanchez i Robert Stolorov

Preuzeto sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/feeling-relating-existing/201403/philosophy-therapy

Za Psihopraxis preveo: Nikola Ačanski

Filocentar

© Filocentar - Centar za edukaciju i filozofsku praksu

Leave a Reply