„Ne postoji ništa što bi zahtevalo tako nežno rukovanje kao iluzija.” (Søren Kierkegaard)

Ideja da filozofija kao istraživački dijalog ima terapeutski cilj i uticaj seže barem do Sokrata u ranim Platonovim dijalozima. Upravo u “Odbrani Sokratovoj” Sokrat najeksplicitnije iznosi terapeutski cilj svog filozofskog metoda, elenchusa, kao i jedinstvo njegovih istraživačkih i terapijskih ciljeva.

Božanska svrha, kako on tvrdi, njegovog bavljenja filozofijom, njegove posvećenosti ispitivanju, ispitivanju i testiranju ljudi Atine, jeste da ih ubedi da brinu „za najbolje moguće stanje [njihove] duše“— da obezbedi psyches therapeia. Može se pokazati da analogni terapijski cilj leži u osnovi filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna.

I za Hajdegera i za Vitgenštajna, filozofija je ljudska aktivnost koja pokazuje jedinstvo istraživačkih i terapeutskih ciljeva. Za oba filozofa, svrha filozofskih koncepata, kao formalnih indikatora (Hajdeger) ili kao putokaza ili podsetnika (Vitgenštajn), jeste da nam ukažu na put transformacije, a ne da objasne nešto. Za obojicu, prvi korak na ovom putu je prepoznavanje iluzija koje su iznedrile konvencionalno i uobičajeno tumačenje (Hajdeger) ili naučničko izbegavanje (Vitgenštajn). I za jednog i za drugog, takve iluzije taložene su u jezičkim praksama, u „praznom govoru” das Man-a (Hajdeger) ili „zavaravanju naše inteligencije pomoću našeg jezika” (Vitgenštajn).

Za obojicu, filozofsko istraživanje je način da ono što već prerefleksivno razumemo tematski eksplicitno osvetlimo. A ono što oba filozofa unose u tematsku eksplicitnost su aspekti naše ukorenjenosti u kontekst i našu konačnost. Hajdeger nam pomaže da razumemo i podnesemo strepnju koja dolazi sa autentičnim ili posedovanim Bićem-prema-smrti, a Vitgenštajn nam pomaže da podnesemo nerešivu složenost neodređenog mnoštva jezičkih igara i perspektiva, od kojih svaka služi određenim ljudskim ciljevima, od kojih je naučna perspektiva samo jedan cilj. Kroz naše terapeutske susrete sa filozofijama Hajdegera i Vitgenštajna, mi smo u stanju da prepoznamo sebe kao sve izraženije ljude.

Referenca:

Sanchez, R. E. & Stolorov, R. D. (2013). Psiches Therapeia: terapeutske dimenzije kod Hajdegera i Vitgenštajna. Komparativna i kontinentalna filozofija, 5:67-80.

(Napisano u saradnji sa Robertom Eli Sančezom, Jr.)

Autorska prava Robert Sanchez i Robert Stolorov

Preuzeto sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/feeling-relating-existing/201403/philosophy-therapy

Za Psihopraxis preveo: Nikola Ačanski