U kakvoj su vezi antičko načelo brige o sebi i savremeni koncept mentalnog zdravlja?
U Odbrani Sokratovoj Sokrat se sudijama predstavlja kao svojevrsni učitelj brige o sebi. Govori im:
„Vi se bavite vašim bogatstvom, vašom reputacijom i počastima, ali se ne bavite vašom vrlinom i vašom dušom.”
Platon, Odbrana Sokratova
Briga o sebi (grč. epimeleia heautou, eng. care of the self), ili briga o sopstvenoj duši, predstavlja starogrčku praksu kojom se postiže spokojstvo (ataraxia – duševni mir), duševna otpornost i kontrola sopstvenih misli, osećanja i ponašanja, drugim rečima – zdravlje uma i tela.
Briga o sebi za antičke mislioce nije predstavljala samo teorijski koncept ili učenje, već dobro osmišljenu i regulisanu praksu postupaka i metoda samospoznaje i samorefleksije koji vode blagostanju i skladu uma i tela.
Reč je o određenom egzistencijalnom „pokretu” kojim se čovek okreće sebi kako bi spoznao delove svoje duše koji mu izmiču i uspostavio kontrolu nad tim delovima kako bi postao „vladar” nad sobom i postigao duševni mir.
Može se reći da je briga o sebi prvobitni koncept mentalnog zdravlja. Iako deluje da su ovi koncepti različiti, oni se međusobno prožimaju na suptilan način i čine dve strane istog dukata ljudskog iskustva.
Filozofi poput stoika i epikurejaca, Epiktet, Seneka, Epikur, podučavali su svoje sledbenike kako da razviju duševnu (emocionalnu) otpornost i unutrašnji mir putem meditacija, samorefleksije i kontrole nad svojim reakcijama na spoljne događaje. Ova starogrčka filozofija ukazivala je na to da je briga o sebi osnova za postizanje sreće i mentalne (duševne) stabilnosti.
Savremeni koncept mentalnog zdravlja prepoznaje da su emocionalna dobrobit, samospoznaja i samopouzdanje takođe ključni faktori za ispunjen i kvalitetan život. U savremenom društvu, napetosti, stres i socijalni pritisci često izazivaju mentalne probleme poput anksioznosti i depresije.
Ovo je trenutak kada antički principi brige o sebi mogu pružiti vredne smernice. Kroz praksu samopouzdanja, samoproučavanja i razvoja emocionalne otpornosti, ljudi mogu bolje razumeti svoje emocije, suočiti se s izazovima i očuvati i unparediti svoje mentalno zdravlje.
Antičku praksu brige o sebi i savremeni koncept mentalnog zdravlja razdvajaju vekovi, ali njihova poruka suštinski ostaje ista: briga o sebi je ključ za postizanje mentalnog blagostanja i zdravlja.
Danas, sa svim dostupnim resursima kao što su terapija, savetovanje i razni oblici podrške, možemo koristiti ove principe kako bismo unapredili svoje mentalno zdravlje.
Antička filozofija i savremena psihologija zajedno nam nude putokaz za život ispunjen srećom i unutrašnjim mirom, uz podsećanje da briga o sebi nije luksuz, već nužnost za svakodnevni život.
Evo nekoliko načina na koje možete unaprediti i očuvati vaše mentalno zdravlje:
- Redovno vežbanje: Fizička aktivnost može imati pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje. Redovno vežbanje pomaže u smanjenju stresa, anksioznosti i depresije, poboljšava raspoloženje i povećava samopouzdanje.
- Pravilna ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, vlaknima, proteinima i zdravim mastima može imati pozitivan uticaj na vaš mozak i emocionalno blagostanje. Izbegavajte preteranu upotrebu šećera i procesuirane hrane.
- Dobar san: Kvalitetan san je od suštinskog značaja za mentalno zdravlje. Pokušajte da održavate redovan ritam spavanja i da stvorite udobno okruženje za spavanje.
- Upravljanje stresom: Naučite tehnike za upravljanje stresom, kao što su duboko disanje, meditacija, joga. Nekada i jedna obična šetnja može biti od pomoći. Ovo vam može pomoći da se opustite i smanjite anksioznost.
- Povežite se s drugima: Održavanje socijalnih veza i podrška od porodice i prijatelja može biti ključno za vaše mentalno zdravlje. Razgovarajte s bliskim osobama kada se suočavate s problemima.
Potražite stručnu pomoć: Ako se suočavate s ozbiljnim mentalnim izazovima, nemojte se ustručavati da potražite pomoć stručnjaka. Psihoterapija ili savetovanje mogu biti vrlo korisni.
Pročitajte i
Šta je filoterapija i kako nam može pomoći u ličnom i profesionalnom razvoju?
