Da li se osećate kao uljez u socijalnim situacijama i u grupi kojoj pripadate?

U tekstu koji vam prenosimo psihoterapeut i filozof Eliot D. Koen objašnjava šta je to sindrom uljeza (eng. Imposter Syndrome) i kako nam filozofska terapija zasnovana na logici može pomoći da ga otkrijemo i prevaziđemo.

---

Ključne tačke:

• Sindrom uljeza ili prevaranta podrazumeva iracionalno razmišljanje da je osoba prevarant onda kada prima pohvale od drugih. Kao i da je uljez u socijalnim situacijama, jer smatra da ne pripada grupi u kojoj se nalazi.

• Ovaj sindrom se obično manifestuje u vidu anksioznosti, jer osoba smatra da će biti prepoznata kao uljez.

• Podrazumeva kognitivni lanac emocionalnog rasuđivanja u kojem se samodevalvacija izvodi iz perfekcionističkog zahteva.

Sindrom uljeza uključuje iracionalno razmišljanje da je osoba nedostojna poštovanja koje joj se upućuje. Iz perspektive terapije zasnovane na logici (Logic-Base Therapy – LBT, prim. prev.), sindrom uljeza podrazumeva kognitivni lanac emocionalnog rasuđivanja u kojem se izvodi samodevalvacija (umanjivanje vlastite vrednosti).

Ključ za razumevanje ovog sindroma je da se navedena samodevalvacija izvodi iz premise višeg reda u kojoj osoba zahteva savršenstvo postignuća. Međutim, kao i sva druga nesavršena ljudska bića, te osobe nisu u stanju da zadovolje ovaj zahtev. Iz frojdovske perspektive, ovo je zahtev vođen Id-om koji pokušava da postigne nešto izvan onoga što realnost dozvoljava. Stoga je zadatak Ega da vratiti psihu u kontakt sa stvarnošću.

LBT Terapija zasnovana na logici, prim. prev.) može pomoći u tome. Najpre tako što će pomoći da se identifikuje emocionalno rezonovanje koje se koristi da bi se osoba dovela u ovo neodrživo stanje uma.

Emocionalno rezonovanje koje stoji iza pojave sindroma

Shodno tome, primarni silogizam koji obuhvata ovaj sindrom izgleda ovako:

• (Emocionalno pravilo) Moram savršeno da postignem svoje ciljeve.
• (Izveštaj) Ali nisam to uradio — ja sam loš. Moj rad ima nesavršenosti iako drugi misle da sam vredan poštovanja.
• (Zaključak) Dakle, ja sam prevarant, lažni paravan, uljez, nedostojan poštovanja koje dobijam.

Jezik se može razlikovati, ali poenta treba da bude jasna. Izvodi se osuđujući sud o samovrednosti iz pravila koje zahteva savršenstvo i izveštaja koji obaveštava da osoba nije uspela da postigne savršenstvo koje zahteva.

Kao takvo, emocionalno razmišljanje izaziva kontradikciju. Morate postići savršenstvo, ali ga ne postižete. U suštini ovo govori da je neophodno (to jest, tačno u svim mogućim svetovima) da savršeno postignete svoje ciljeve. Ali u ovom svetu ne uspevate to da uradite. Dakle, u ovom svetu vi niste ono što morate biti, niste savršeni. Pošto niste ono što morate biti, vi ste inferiorni bez obzira na priznanja koja možete dobiti. Nažalost, osećate se kao prevarant kada dobijete ovakva priznanja jer, kako je navedeno, vidite da ste ih nedostojni. (Emocionalno pravilo) Moram savršeno da postignem svoje ciljeve.

U nekim slučajevima, pojedinac sa sindromom (voljno) izvodi nemogućnost iz samoosuđujućeg zaključka. To znači da se odričete svoje sposobnosti da se uzdržite od činjenja stvari od kojih zaista možete da se uzdržite.

Prošireni sindrom izgleda ovako:

• (Izveštaj) Ali nisam to uradio — ja sam nesavršen. Moj rad ima nesavršenosti iako drugi misle da sam vredan poštovanja.
• (Zaključak 1) Dakle, ja sam prevarant, lažni paravan, uljez, nedostojan poštovanja koje dobijam od drugih.
• (Zaključak 2) Prema tome, kada bi drugi saznali ko sam ja u stvari, bio bih užasnut.
• (Zaključak 3) Dakle, ne smem da uradim ništa što bi razotkrilo ko sam zaista.

U Zaključku 2, katastrofizirate zbog toga što ste izloženi, a u Zaključku 3, vi se odričete sposobnosti da nešto uradite, iz straha da će vas razotkriti i stoga živite u stalnom stanju anksioznosti.

Dok neke osobe visokog profila imaju sindrom prevaranta, drugi imaju tendenciju da izbegavaju preuzimanje odgovornosti da ne bi uništile „zaklon“. Na primer, neki ljudi koji pate od sindroma prevaranta izbegavaju da se prihvate posla koji bi bio rizičan u smislu izloženosti. Oni stoga mogu izbeći da se „izlažu tamo“, preferirajući zaposlenje sa nepunim radnim vremenom ili druge oblike koji im omogućavaju da zadrže nizak profil.

U svakom slučaju, ako imate sindrom prevaranta, verovatno trošite mnogo vremena pokušavajući da postignete savršenstvo, neizbežno ne dostižući svoj cilj. Opet, u frojdovskim terminima to znači da dozvoljavate svom Id-u da kontroliše vaš Ego, umesto obrnuto. Kao rezultat toga, potkopavate svoju ličnu sreću.

Dakle, kako prevazići ovaj samoporažavajući sindrom?

Prevazilaženje sindroma prevaranta pomoću filozofije

Prva stvar je da identifikujete svoj perfekcionizam i radite na njegovom prevazilaženju. To je zato što celokupno zdanje vašeg sindroma prevaranta stoji ili pada na vaše emocionalno pravilo u kojem zahtevate savršen učinak ili dostignuće.

Odustajanje od vašeg zahteva za savršenstvom može vam promeniti život jer najvećim delom vašeg života verovatno vlada ova premisa, što vas čini robom svog perfekcionizma tvrdoglavim odbijanjem da prihvatite svoja prirodna ljudska ograničenja.

LBT koristi filozofsku refleksiju i zadatke ponašanja kako bi se prevazišao perfekcionistički stav. Cilj je da osoba pokuša da postane metafizički sigurniji. To znači da naučite da prihvatite stvarnost, uključujući i ljudsku stvarnost, kao inherentno nesavršenu. LBT vam pomaže da prihvatite filozofiju života koja vam pomaže da vidite stvarnost u ovom novom svetlu. Jedan od primera može biti i budizam, prema kojem je savršenstvo pseudo ideja jer su sve stvari nestalne i stalno se menjaju. Dakle, propisuje da se oslobodite svog zahteva, što možete da vežbate kroz aktivnosti kao što je meditacija svesnosti.

Za neke druge, to može biti Ničeanska ideja da vas nedostatak savršenstva u životu može učiniti jačim i mudrijim.

Međutim, koju god filozofsku koncepciju prihvatite, morate je primeniti u svom životu. Na primer, to može značiti insceniranje situacije u kojoj namerno „raznesete masku“, a zatim radite kognitivno i emotivno da biste prihvatili svoju nesavršenost.

U knjizi, „Uspostavljanje mira sa nesavršenošću“, postoji poglavlje posvećeno perfekcionizmu postignuća, koje pruža sistematski set vežbi koje se mogu sprovesti u radu na prevazilaženju perfekcionizma postignuća koji je u pozadini sindroma prevaranta.

Tekst preuzet sa: Psychology Today

Autor: dr Elliot D. Cohen

Za Psihopraxis prevela: Ana V. Davidov