You are currently viewing Život u pećini: svet privida i senki
Život u pećini Platon
Život u pećini: svet privida i senki

Platon nam u svojoj „Državi“ izlaže čuveni mit o pećini koji nudi moćnu metaforu za naše stanje neznanja i iluzija. U tom mitu, ljudi su zarobljeni u pećini, okovani, tako da mogu videti samo senke predmeta na zidu. Te senke predstavljaju jedinu stvarnost koju poznaju. Međutim, kada jedan od zarobljenika pobegne i izađe iz pećine, shvata da su senke samo blede slike stvarnog sveta.

Postavlja se pitanje: da li mi danas živimo u savremenoj verziji Platonove pećine? Naše okruženje, preplavljeno društvenim mrežama i digitalnim sadržajem, nudi svet senki – pažljivo izgrađene prikaze života koji nam često zamagljuju pravu stvarnost. Na društvenim mrežama, životi se često prikazuju u najboljem svetlu, a filtrirani prikazi emocija, postignuća i sreće mogu postati iluzije koje zamenjujemo za stvarno iskustvo. Senke sa ekrana postaju naša realnost.

Platon je smatrao da pravi razvoj počinje tek kada pojedinac napusti pećinu i suoči se sa istinom, koliko god ona bila neprijatna ili bolna. Danas, lični razvoj zahteva nešto slično – spremnost da se izađe iz komfora digitalnog sveta i suoči sa stvarnošću van ekrana. To podrazumeva autentično istraživanje svojih misli, emocija i odnosa, umesto oslanjanja na spoljašnje validacije u obliku lajkova i komentara.

Pravi razvoj dolazi kroz kritičko promišljanje i samo-preispitivanje onoga što uzimamo zdravo za gotovo.

U ovom kontekstu, pitanje “Da li živimo u pećini?” može biti izazov za sve nas. Društvene mreže mogu biti alat za povezivanje i samoistraživanje, ali i zamka koja nas drži u iluziji površnih prikaza. Slično kao u Platonovoj alegoriji, izlazak iz pećine zahteva hrabrost – hrabrost da prepoznamo razliku između onoga što je stvarno i onoga što je samo senka na zidu.

Zaprati nas na Instagramu za više ovakvih tekstova i događaja. Filocentar

Radionice ličnog razvoja: Online kurs primenjene filozofije

Ako želiš da radiš na sebi i unaprediš svoje životne i inter-personalne veštine, ako tražiš dublje samo-razumevanje i smisao u svakodnevnom životu onda su ove radionice za tebe!

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply