Prvi filokafe u Novom Sadu! Prijave su u toku.

Mesto: Bulevar Books, Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Sad

Datum i vreme: sreda, 19. april u 19 časova

Tema: Čovek je ono što od sebe čini

Moderatori: Magistar filozofije Aleksandar Krstić i master filozof Nikola Ačanski

*KOTIZACIJA za učešće: 600 dinara, plaćanje se obavlja online nakon prijave putem mejla ili poruke u inbox.

*PRIJAVA putem mejla psihopraxis@gmail.com ili porukom u inbox stranice Psihopraxis na facebook-u ili instagramu.

Broj mesta je ograničen. Molimo sve da se prijave za učešće najkasnije do 18. aprila (utorak) do 20 časova.

Opis teme:

Šta sačinjava i oblikuje lični identitet čoveka?

Da li je čovek slobodno biće ili proizvod okolnosti i faktora na koje ne može da utiče?

Da li je i u kojoj meri čovek odgovoran za ono što čini od sebe?

Šta je potrebno za ostvarenje autentične egzistencije i života ispunjenog smislom?

„Čovek je ono što od sebe čini.“ Tim stavom francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr izrazio je egzistencijalističko razumevanje čoveka. To je ujedno i prvo načelo Sartrovog egzistencijalizma. To je filozofija koja čoveka razume kao pre svega slobodno biće, koje na temelju vlastitog izbora može izabrati šta će od sebe učiniti i na taj način izgraditi vlastiti život i identitet. Prema ovom shvatanju, ono što određuje moj identitet nije moja nasleđena genetika, niti moj društveni status i uloga koju mi je društvo dodelilo, nije presudna ni moja kultura ni sredina u kojoj sam odrastao/la ili odrastam. Sve su to slučajne okolnosti koje me ne određuju u potpunosti.

Čovek je projekat koji se ostvaruje slobodno i koji bira hoće li živeti autentičan ili neautentičan život. Sa tom slobodom dolazi i odgovornost. Mi smo odgovorni za naše izbore koje smo napravili u ostvarenju našeg egzistencijalnog projekta. Zato Sartr svojom filozofijom apeluje i poziva čoveka da izađe iz „loše vere“, prosečnosti i zone komfora, da ostvari svoje ciljeve i mogućnosti i da realizuje svoj egzistencijalni projekat, ali da to uradi na jedan odgovoran i human način.

Ovakvo razumevanje čoveka pokreće mnoga zanimljiva i važna pitanja. Da li je čovek apsolutno slobodno biće ili je ipak određen nekim uslovima i stvarima na koje ne može da utiče? Da li je čovek projekat koji se ostvaruje slobodno ili je proizvod bioloških, socijalnih, kulturoloških procesa i okolnosti. U kojoj meri je čovek odgovoran za vlastiti život i život drugih? Šta je potrebno, naročito u današnjem svetu, da bismo se ostvarili kao autentična egzistencija i živeli život ispunjem smislom, a ne lošom verom?

Filozofski kafe

Kafa je uvek dobar povod za razgovor. Filokafe je jedinstveni događaj koji spaja ljubitelje kafe i razgovora koji bude um i dušu.

Filozofski kafe, skraćeno filokafe, je vrsta neformalne filozofske prakse koja se organizuje u kafeima u kojima se grupa ljudi okupi kako bi uz kafu i u opuštenoj atmosferi razgovarala o filozofskim temama.

U Parizu, 1992. godine, francuski filozof i pisac Mark Sautet pokreće prvi filokafe. Sautet je nameravao da oživi Sokratovu praksu vođenja dijaloga na atinskoj agori. To je bio način da se filozofija vrati tamo gde i pripada – među ljude i njihove svakodnevne živote.

Nije nimalo slučajno što su filokafei nastali u Parizu, gde su Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar, Alber Kami i drugi egzistencijalisti i književnici sa fakultetskih katedri prešli za stolove kafea. U čuvenim pariskim kafeima „Les Deux Magots“ i „Café de Flore“ Sartr i ekipa stvorili su neka od svojih najvećih dela.

Za učestvovanje u filokafeu nije potrebno nikakvo predznanje iz akademske filozofije, već samo želja za razgovorom i druženjem. Na meniju filokafea mogu se pronaći pitanja o smislu, sreći, dobrom životu, usamljenosti, autentičnosti, prijateljstvu, ljubavi, mržnji, nadi, patnji, empatiji, smrti, uspehu i neuspehu, radu…

Filokafe je savršen događaj za one koji žele da se povežu sa drugim ljudima, steknu nova prijateljstva i podele svoja iskustva. Dođite i budite deo naše filozofske zajednice, gde ćete imati priliku da naučite nešto novo, razmislite o životu na drugačiji način i istražite sopstvene misli i osećanja. Vidimo se!

O moderatorima:

Magistar Aleksandar Krstić, rođen je u Novom Sadu 1969. godine. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku Filozofja, na temi: „Problem jezika u Hajdegerovoj poznoj flozofji“. Na istom odseku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu je završio poslediplomske studije i magistrirao sa tezom: „Pragmatčki obrt Karl Oto-Apela“.Od 1997. godine, predaje flozofju u Gimnaziji „Svetozar Marković“, u Novom Sadu.
Učestvovao je u radu međunarodnih i domaćih konferencija i skupova iz oblasti flozofje i flozofske prakse (13. međunarodna konferencija flozofske prakse, Beograd 2014.). Bavi se stručnom edukacijom u oblasti flozofske prakse, flozofje obrazovanja i metodike nastave.
Od 2019. godine postaje viši stručni saradnik Instituta za Filozofju i interdisciplinarne studije Filozofskog centara za psihoanalizu, gde predaje „Psihoterapiju i flozofsku praksu“. Područja interesovanja su: Filozofja jezika, Filozofja komunikacije, Filozofja duha, Filozofja nauke, Filozofja obrazovanja i Filozofska praksa. Objavljivao je tekstove u Agrafi, Letopisu Matice Srpske, Prosvetnom pregledu, Pedagoškoj praksi, kao i u Zborniku Filozofskog fakulteta.

Master filozof Nikola Ačanski, rođen je u Novom Sadu 1993. godine. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Studijsko-istraživački rad u okviru master studija obavio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bavi se pisanjem i prevođenjem. Stručne radove, eseje i popularne tekstove iz filozofije, društva i kulture objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije (egzistencijalizam), filozofiju svesti, psihoanalizu, teorije ideologije. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za izradu eseja u polju društveno-humanističkih nauka u organizaciji fondacije “Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada “Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad „Ništavilo svesti“ iz oblasti filozofije duha dobio je nagradu “Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. godine angažovan je na portalu Politički pregled gde objavljuje autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Osnivač je portala Psihopraxis posvećenom širenju ideja i učenja iz psihologije i filozofije. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize i radi kao nastavnik-pripravnik na časovima filozofije u gimnaziji “Svetozar Marković” u Novom Sadu.