Video igre mogu biti više od zabave. Istraživanje objavljeno u Frontiers in Human Neuroscience sugeriše da bi igranje video igrica moglo da poboljša naše umeće u kognitivnim zadacima, čak i godinama nakon što prestanemo da ih igramo.
Studija sa Universitat Oberta de Catalunia (UOC) uključivala je 27 ljudi (starosti 18-40 godina) koji su ili igrali video igrice u svojoj prošlosti ili ih nikada nisu igrali. Svaki učesnik je testirao svoje kognitivne veštine pre nego što je bio podvrgnut jedno i po časovnom igranju video igrice tokom 10 uzastopnih dana, zatim je ponovo radio kognitivne testove odmah nakon perioda obuke i na kraju 15 dana nakon igre.
U pitanju je bila „Super Mario 6“ igrica, za koju se pokazalo da se povezuje sa strukturnim promenama u mozgu. Jedna grupa je takođe bila podvrgnuta transkranijalnoj magnetnoj stimulaciji (TMS), tehnici neinvazivne stimulacije mozga, kako bi se videlo da li to može da poboljša njihove performanse u igricama.
Učesnici iz obe grupe poboljšali su svoje igračke performanse – praksa nas čini savršenim, na kraju krajeva – ali naizgled nije bilo poboljšanog efekta kao rezultata stimulacije. Učesnici su se različito ponašali u zadacima radne memorije pre igranja igre, ali su svi pokazali slične rezultate nakon 15 sati igranja.
Prvobitno, istraživači su pokušali da testiraju da li se kombinacija igranja video igrica i neinvazivne stimulacije mozga može koristiti za poboljšanje spoznaje, ali rezultati su pokazali drugačije. Stoga su se okrenuli drugim varijablama koje mogu objasniti razlike u rezultatima memorijskih zadataka. Starost i pol su isključeni, ostavljajući jednu varijablu – prošlo iskustvo igranja. Istraživači su otkrili da su strastveni igrači koji su igrali video igrice tokom pre-adolescencije prošli znatno bolje u zadacima radne memorije od onih koji nikada ranije nisu igrali, i iako je igranje video igrice „Super Mario 6“malo izjednačio teren između grupa, prednosti igrača sa većim iskustvom su očigledno trajale godinama.
Ljudi koji su bili strastveni igrači pre adolescencije, uprkos tome što više nisu igrali, bolje su se bavili zadacima radne memorije, koji zahtevaju mentalno držanje i manipulaciju informacijama da bi dobili rezultat. rekao je Mark Palaus.
Ljudi koji su se redovno igrali kao deca imali su bolje rezultate od samog početka u obradi 3D objekata, iako su ove razlike ublažene nakon perioda obuke u video igricama, kada su obe grupe pokazale slične nivoe, dodao je Palaus.
Mark Palaus, istraživač
Dok se čini da video igre imaju blagotvoran efekat na neke kognitivne zadatke, istraživači su naglasili da je ovaj efekat ograničen i da se možda neće primeniti na mnoge scenarije van igranja. Takođe je moguće da druge aktivnosti osim igara mogu postići slične rezultate.
Pošto je ova studija osmišljena za alternativnu hipotezu, potrebna su dalja istraživanja pre nego što se video igre plasiraju kao sredstvo za unapređenje inteligencije. Veličina uzorka studije bila je mala i uprkos početnoj razlici u spoznaji, učesnicima je bilo potrebno samo 15 sati treninga za video igre pre nego što se polje za igru izjednači, tako da strastveni igrači možda neće biti tako napredni kao što se na prvi pogled čini.
Ipak, istraživači pišu da „uprkos nepostizanju željenih efekata stimulacije, naši rezultati, iako istraživački, pružaju vredne informacije u vezi sa ograničenjima stimulisanja zdravog mozga i mogućim korisnim efektima izlaganja video igricama“.
Izvor: Playing Video Games As A Child Might Make You Smarter, Even Years After You Stop Playing
Za Psihopraxis prevela: Ana Davidov
Pročitajte i:
