You are currently viewing Filokafe: Razum i emocije – borba glave i srca
Filocentar - Filokafe
Filokafe: Razum i emocije – borba glave i srca

Filokafe: Razum i emocije: borba glave i srca

📅 Datum i vreme: 26. septembar (četvrtak), 19 časova.

📍 Lokacija: Zenit Books, Njegoševa 24, Novi Sad

📌 Obavezna PRIJAVA putem mejla filocentar@gmail.com

ili porukom putem Instagram profila @filocentar

📌 Kotizacija za učešće iznosi 800 dinara. Za studente/kinje uz priloženi indeks 600 dinara.

📌 Uplata se vrši nakon prijave onlajn ili putem uplatnice.

📌 Broj mesta je ograničen. Molimo sve da se prijave za učešće najkasnije do četvrtka (26. septembra), do 12 časova.

Moderatori: doktorand filozofije Nikola Ačanski i magistar filozofije Aleksandar Krstić

Razum i emocije: Borba glave i srca

Razum i emocije su dve sile koje oblikuju ljudsko iskustvo i svakodnevno nas stavljaju pred izbor: da li slušati glas logike ili srce. Ova unutrašnja borba je stara koliko i samo čovečanstvo. Dok filozofi poput Platona i Kanta ističu primat razuma kao vodiča ka istini i moralu, romantičari i psiholozi prepoznaju snagu emocija kao suštinski deo ljudskog života.

Razum je često viđen kao svetionik koji osvetljava put kroz složene dileme i neizvesnosti. On nam omogućava da analiziramo, planiramo i donosimo odluke koje su u skladu s dugoročnim ciljevima. Bez razuma, naš život bi mogao postati haotičan, prepušten trenutnim impulsima. Filozofi kao što su Aristotel i Descartes naglašavali su važnost racionalnog mišljenja kao sredstva za postizanje vrlina i razumevanja sveta.

S druge strane, emocije daju boju našem postojanju. One su izvor motivacije, strasti i empatije. Bez emocija, naša iskustva bila bi suva i besmislena. Emocije nas pokreću, inspirišu nas da stvaramo, da volimo, da se borimo za ono što smatramo ispravnim. Međutim, emocije mogu biti nepredvidive i ponekad nas mogu odvesti na put koji nije racionalan ili koristan. One mogu zamagliti naš sud i voditi nas ka impulsivnim odlukama.

U svakodnevnom životu, često se suočavamo s dilemom: poslušati razum ili emocije? Na primer, kada donosimo odluke o karijeri, partnerstvima ili moralnim pitanjima, ova unutrašnja borba postaje očigledna. Razum nas može voditi ka pragmatičnim, ali hladnim odlukama, dok nas emocije mogu podsticati da sledimo svoje strasti, čak i kad one deluju iracionalno.

Možda rešenje ove borbe leži u sintezi, u pronalaženju harmonije između glave i srca. Filozofi poput Merlo-Pontija i savremeni psiholozi sugerišu da je prava mudrost u integraciji razuma i emocija. Umesto da ih posmatramo kao suprotnosti, možemo ih videti kao partnere koji, kad rade zajedno, omogućavaju celovito i autentično postojanje. Razum može usmeriti emocije, dajući im oblik i svrhu, dok emocije mogu obogatiti razum, čineći ga humanijim i empatičnijim.

Na kraju, borba glave i srca je možda nerazrešiva, ali to je upravo ono što nas čini ljudima. U toj stalnoj tenziji leži naša snaga, naša kreativnost i naša sposobnost da izgradimo smislen život. Učenje kako balansirati ove dve sile može biti ključ ka ispunjenju i autentičnom postojanju.

Nikola Ačanski

Filokafe je savršen događaj za one koji žele da se povežu sa drugim ljudima, steknu nova prijateljstva i podele svoja iskustva.

Svakog meseca u Novom Sadu Filocentar organizuje filokafe sa idejom da nas filozofski razgovori mogu povezati, oplemeniti naš um i duh i stvoriti jednu atmosferu razumevanja i filozofskog prijateljstva. Na taj način, verujemo da vraćamo filozofiju tamo gde i pripada – među ljude i njihove svakodnevne živote.

Dođite i budite deo naše filozofske zajednice, gde ćete imati priliku da naučite nešto novo, razmislite o životu na drugačiji način i istražite sopstvene misli i osećanja. Vidimo se!

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply