Jutarnja kafa. Mnogi od nas ne mogu da zamisle početak dana bez nje. Domaća bez šećera, sa šećerom, sa ratlukom, bela kafa, espresso, kapućino… Izbor je nepregledan. Svako ko je neko duže vreme pio kafu zna koliki to može biti užitak, ali isto tako zna da je u pitanju jedna jaka navika koje se jako teško možemo rešiti.

Postoje u suštini dve grupe razloga zašto ljudi redovno i sa velikim užitkom ispijaju kafu. U pitanju su fiziološke potrebe i psihološke navike ljudi. Oba činioca su veoma, veoma jaka.

Svi dobro znamo da nam kofein pomaže da ostanemo budni kada nam se spava. Mnogi su upravo zbog toga počeli da piju kafu, ali i druga pića, poput energetskih sokova, koji nam pružaju određenu dozu energije onda kada nam je ona potrebna. To je ono što kafu, između ostalog, čini toliko neodoljivom: ona svaki put ispuni svoje obećanje. Ali ta njena “primamljivost” je i ono što je čini opasnom. Ona je mač sa dve oštrice.

Kafa stimuliše oslobađanje neurotransmitera dopamina. Narodski rečeno, to je jedan od poznatih “hormona sreće” (pored serotonina, endorfina…). On je zadužen za osećaje euforije i prijatnosti koje asociramo sa, recimo, prvom jutarnjom kafom, ali i nekim drugim, mnogo opasnijim supstancama.

Mnoge druge supstance koje utiču na osećaj euforije rade na temelju lučenja dopamina u mozgu. To mogu biti droge poput: kokaina, amfetamina, ekstazija. Lučenje dopamina je jedan od glavnih razloga zašto je kofein najviše korišćena psihoaktivna supstanca u svetu.

Ali istraživanja pokazuju da je lučenje dopamina koje uzrokuje osećaje zadovoljstva i euforije, samo jedan deo onoga što kafa i kofein iz nje zapravo rade našem organizmu. Proučavanja u stvari pokazuju da kafa stvara zavisnost sličnu zavisnosti koju stvara marihuana i da kofein oponaša aktivnosti kokaina u stvaranju određenih fizioloških potreba organizma.

Ako dugo i redovno pijemo kafu upadamo u jedan rđavi krug. Pijemo da bismo ostali budni i da bismo imali energije, da bismo učili, radili, trenirali ili da bismo proveli lepo popodne sa prijateljem. Ali što je duže i više pijemo, naša jetra se navikava na supstance i sve bolje apsorbuje kofein. Mozak isto tako počinje da pravi neke izmene. Vremenom, potrebno nam je sve više i više kofeina kako bismo održali stečeni nivo raspoloženja i osećaj zadovoljstva.

Naš mozak počinje da podiže lestvicu i lučenje dopamina na koje smo se navikli više nije dovoljno. Tražimo sve više i više. Sve teže izbegavamo drugu, treću, četvrtu šolju kafe…

Kafa sa kofeinom (kao da je kafa bez kofeina zaista kafa, kada svi znamo da nije…) stvara zadovoljstvo, pa čak i fiziološki osećaj sreće, ali ona isto tako stvara zavisnost. Kao i svaka zavisnost i ova od kafe nije bezazlena ako se otrgne kontroli. Odvikavanje od kofeina nije nimalo naivno. Zato je potrebno biti umeren u ispijanju kafe, kao i u svemu ostalom.

Fiziološko zadovoljstvo možda jeste glavni razlog zašto ljudi nastavljaju da piju kafu, jednom kada je okuse. Ali to nije jedini razlog zbog kojeg ljudi piju kafu, a svakako to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi počinju da piju kafu.

Pored fiziologije, naša psiha funkcioniše na podjednako zanimljiv način. A bitan deo naše psihe su i naša socijalna praksa i kultura.

Ja sam počeo kafu da pijem upravo zbog njene socijalne i psihološke primamljivosti, pre nego zbog fiziološkog efekta. Prva domaća crna kafa koju sam okusio bila mi je odvratna, pa i druga. Kada sam bio na prvoj godini studija prvi put sam bio u situaciji da budem okružen gomilom ljudi koji ispijaju kafu. Na pauzama između predavanja, pre ili nakon predavanja, kada smo se okupljali po obližnjim kafićima u blizini faksa, prvi izbor pića za većinu bila je upravo – kafa. Šta da kažem, nije mi trebalo dugo da podlegnem pritisku i pridružim se grupi.

Mnogi pravljenje kafe – bilo da je u pitanju tradicionalno kuvanje kafe u džezvi ili mućkanje u aparatu – onda i njeno ispijanje, doživljavaju kao ritual, rekao bih čak kao neku vrstu meditativne prakse koja služi za relaksaciju, kompenzaciju, amortizaciju, sabiranje energije i koncentracije. Ujutro, pre posla ili kao priprema za aktivan dan pun obaveza, ili nakon posla kao prilika za opuštanje. Uz druženje sa prijateljima ili jednostavno vreme koje posvetimo samo sebi, uz neku dobru knjigu, film ili emisiju, kada imamo slobodan dan i želimo da se “isključimo” uz šolju prijatnog eliksira, kafa je mnogima uvek prvi izbor. To može biti lepa strana kafe.

Za kraj, zvuči kao kliše, ali samo zato što je tačno: treba imati meru u svemu, pa i u kafi, koliko god to bilo teško, umerenost u umeću življenja će nam sigurno biti od koristi i dugoročno olakšati život.

Za početak, kafu ne treba piti na prazan stomak i rano ujutro, koliko god to voleli. Kafa utiče na lučenje još jednog hormona – kortizola. To je “hormon stresa”. On je visok ujutru, kada se probudimo, jer nas on razbuđuje. Ako tada pijemo kafu, kako su pokazala istraživanja, to će uticati na proizvodnju kortizola u našem organizmu. Vremenom, telo će manje lučiti taj hormon, a više će se oslanjati na kofein iz kafe. Zato neki ljudi, koji dugo piju kafu ujutru, ne mogu da otvore oči bez nje. Zato se i bude “umorni”.

Kafu ne treba piti u žurbi. Odvojte vreme za nju, napravite specijalan ritual, opustite se i uživajte u tom lepom napitku. Neka vam to bude priprema za predstojeći dan, pod uslovom da pre toga nešto pojedete i razbudite se na “prirodan” način. Ili popijte kafu posle podne, jer kažu da je našem organizmu najbolje vreme za kafu između 10 i 12 časova ili 14 i 17 časova, kada kofein ne utiče previše na naš bioritam.

Nemojte piti previše kafe, iz očiglednih razloga koje sam ovde spomenuo, ali ako vam ne stvara velike stomačne probleme, ili ako nemate probleme sa pritiskom, jedna ili dve šolje dnevno mogu čak biti i dobre za zdravlje.

Uživajte, ali umereno! Ja odoh da zakuvam jednu džezvu…