You are currently viewing Društvene mreže i usamljenost
Društvene mreže i usamljenost
Društvene mreže i usamljenost

Usamljenost je jedan od najčešćih uzroka mentalnog rastrojstva u savremenom svetu.

U današnjem digitalnom dobu, društvene mreže postale su neizostavan deo svakodnevnog života.

One omogućavaju ljudima da ostanu povezani s prijateljima, porodicom i kolegama, bez obzira na fizičku udaljenost.

Međutim, postoji paradoksalna veza između upotrebe društvenih mreža i osećaja usamljenosti i otuđenosti.

Dok se čini da društvene mreže pružaju priliku za širenje socijalnih veza, sve češće se suočavamo s povećanjem osećaja usamljenosti i otuđenosti u digitalnom svetu.

Jedan od ključnih razloga za ovu paradoksalnu vezu je da društvene mreže često promovišu površne i virtualne interakcije umesto dubljih i smislenih odnosa.

Kroz lajkove, komentare i “srcaste” ikone, ljudi mogu dobiti brzu satisfakciju i osećaj pripadnosti i važnosti, ali to ne zamenjuje stvarnu emocionalnu povezanost.

Nedostatak stvarnog kontakta može rezultirati osećajem praznine, jer ljudi traže autentične veze koje društvene mreže često ne pružaju.

Još jedan faktor je korišćenje društvenih mreža kao sredstva za komparaciju sa drugima. Mnogi korisnici prikazuju svoj život na društvenim mrežama u najboljem svetlu, često „filtrirajući” stvarnost kako bi izgledali privlačnije i poželjnije. Ovo stvara pritisak da se upoređujemo s idealizovanim verzijama života drugih ljudi, što može dovesti do osećaja niskog samopouzdanja i usamljenosti.

Pored toga, društvene mreže često mogu biti izvor konflikata i cyberbullyinga, što takođe može povećati osećaj usamljenosti kod žrtava. Osobe koje se suoče sa neprijatnim iskustvima na internetu mogu se povući i izolovati kako bi izbegle dalje negativne interakcije.

Da bi se smanjila usamljenost povezana s društvenim mrežama, korisnici bi trebalo da postanu svesni negativnih aspekata njihovog korišćenja. Važno je pridavati pažnju stvarnim međuljudskim odnosima i razgovarati o problemima i osećanjima s ljudima izvan digitalnog sveta.

Osim toga, edukacije o sigurnom i etičkom korišćenju društvenih mreža mogu pomoći u prevenciji cyberbullyinga.

U zaključku, društvene mreže su mač sa dve oštrice. Dok pružaju priliku za komunikaciju, razmenu informacija i brzu povezanost, istovremeno mogu povećati osećaj usamljenosti i otuđenosti zbog površnih odnosa, komparacije i konflikata. Kako bismo iskoristili prednosti društvenih mreža i minimizirali njihove negativne posledice, važno je razviti svest o pravilnom korišćenju i uložiti napore u izgradnju dubokih i autentičnih odnosa izvan digitalnog sveta.

Pročitajte i

Koje je vaše pravo Ja?

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply

This Post Has One Comment