Usamljenost je jedan od najčešćih uzroka mentalnog rastrojstva u savremenom svetu.
U današnjem digitalnom dobu, društvene mreže postale su neizostavan deo svakodnevnog života.
One omogućavaju ljudima da ostanu povezani s prijateljima, porodicom i kolegama, bez obzira na fizičku udaljenost.
Međutim, postoji paradoksalna veza između upotrebe društvenih mreža i osećaja usamljenosti i otuđenosti.
Dok se čini da društvene mreže pružaju priliku za širenje socijalnih veza, sve češće se suočavamo s povećanjem osećaja usamljenosti i otuđenosti u digitalnom svetu.
Jedan od ključnih razloga za ovu paradoksalnu vezu je da društvene mreže često promovišu površne i virtualne interakcije umesto dubljih i smislenih odnosa.
Kroz lajkove, komentare i “srcaste” ikone, ljudi mogu dobiti brzu satisfakciju i osećaj pripadnosti i važnosti, ali to ne zamenjuje stvarnu emocionalnu povezanost.
Nedostatak stvarnog kontakta može rezultirati osećajem praznine, jer ljudi traže autentične veze koje društvene mreže često ne pružaju.
Još jedan faktor je korišćenje društvenih mreža kao sredstva za komparaciju sa drugima. Mnogi korisnici prikazuju svoj život na društvenim mrežama u najboljem svetlu, često „filtrirajući” stvarnost kako bi izgledali privlačnije i poželjnije. Ovo stvara pritisak da se upoređujemo s idealizovanim verzijama života drugih ljudi, što može dovesti do osećaja niskog samopouzdanja i usamljenosti.
Pored toga, društvene mreže često mogu biti izvor konflikata i cyberbullyinga, što takođe može povećati osećaj usamljenosti kod žrtava. Osobe koje se suoče sa neprijatnim iskustvima na internetu mogu se povući i izolovati kako bi izbegle dalje negativne interakcije.
Da bi se smanjila usamljenost povezana s društvenim mrežama, korisnici bi trebalo da postanu svesni negativnih aspekata njihovog korišćenja. Važno je pridavati pažnju stvarnim međuljudskim odnosima i razgovarati o problemima i osećanjima s ljudima izvan digitalnog sveta.
Osim toga, edukacije o sigurnom i etičkom korišćenju društvenih mreža mogu pomoći u prevenciji cyberbullyinga.
U zaključku, društvene mreže su mač sa dve oštrice. Dok pružaju priliku za komunikaciju, razmenu informacija i brzu povezanost, istovremeno mogu povećati osećaj usamljenosti i otuđenosti zbog površnih odnosa, komparacije i konflikata. Kako bismo iskoristili prednosti društvenih mreža i minimizirali njihove negativne posledice, važno je razviti svest o pravilnom korišćenju i uložiti napore u izgradnju dubokih i autentičnih odnosa izvan digitalnog sveta.
Pročitajte i
Pingback: Egzistencijalna usamljenost i izolacija | Filocentar