• Biti „zauzet“ može se činiti važnim, ali ako smo zauzeti samo da bismo bili zauzeti nećemo postići ništa.

• Postoji niz kreativnih načina da se izbegne lažna zauzetost.

Zauzeti nečim, ali ne postižete ništa? Ove 3 metode će vam pomoći.

Radio sam ceo svoj odrasli život. Čak sam i radio jedan deo svog detinjstva — išao od vrata do vrata i prao automobile za pet dolara po komadu u predgrađu Los Anđelesa gde sam odrastao. I za sve to vreme, bio sam svedok jednog fenomena koji sam razumeo tek u svom zrelom dobu. Taj fenomen je neverovatna sposobnost da mi ljudi moramo biti zauzeti samo da bismo bili zauzeti – ne ostvarujući ništa više od besmislenih zadataka. Nešto što ne proizvodi ništa sem privida da nešto radimo.

Postaje gore. Povrh toga, ljudi koji izgledaju kao da su zauzeti su često cenjeni ili smatrani važnima na poslu, čak i ako nema značajne produktivnosti od sve te zauzetosti. Sa stanovišta produktivnosti prilično je neverovatno koliko se sati gubi na beskrajne sastanke koji ne idu nikuda i na papirologiju koja ne znači ništa — u stvari, novo istraživanje pokazuje da 70 odsto sastanaka sprečava zaposlene da rade produktivno[2]. Dakle, evo tri alata koje sam identifikovao sa stanovišta kreativnosti i inovacije koji vam mogu pomoći da ostanete na pravom putu – da uradite stvarne i značajne stvari – umesto da budete zauzeti samo da biste bili zauzeti.

1. Postavljajte pitanja.

Kada postavljamo pitanja umesto da samo slepo radimo, otkrivamo neke duboke razloge zašto radimo to što radimo. Prečesto smo vođeni zadatkom koji imamo, a završetak zadatka je naš jedini cilj. Ali to moramo proširiti ako želimo da pozovemo kreativnost i inovacije u naš proces.

Zato, umesto toga, postavljajte pitanja. Pitanja poput „Zašto ovo radimo?” i „Ko ima najveću korist?“ su zaista dobar početak bez obzira na čemu radite. Kada postavljamo pitanja – bilo kakva pitanja, zaista – dajemo našem poslu značenje u daleko većem obimu nego što ti čini mehaničko izvršavanje zadatka.

Postavljanje pitanja takođe može dovesti do kreativnih otkrića. Način na koji postavljamo pitanja i vrste stvari koje nas zanimaju mogu se potpuno razlikovati od osobe do osobe. Dakle, postavljanje pitanja – posebno od strane više članova tima – otkriva veoma različite perspektive o istom problemu. Drugim rečima, postavljanje pitanja može otkriti put ka rešenju koje se nikada ne bi ostvarilo da nismo postavljali pitanja.

2. Pogledajte istoriju.

Ako postoje određeni zadaci koje izvršava vaša kompanija ili vi u vašoj karijeri iznova i iznova sa malim rezultatima — možda je vreme da pogledate istoriju. Često smo toliko zauzeti u svojim karijerama da smo fokusirani na ispunjavanje zadataka koji su pred nama, bez obzira na to kuda ti zadaci vode. Ne vidimo i ne znamo kako svaki deo naših zadataka čini celinu onoga što radimo.

Tako, na primer, ako stalno iznova izmišljate toplu vodu na poslu – recimo za predloge koji treba da izađu na tržište – ako pogledamo istoriju onoga što se dešava i zašto je to tako, možemo otkriti neke neverovatno kreativne i inovativne alate koji mogu pomoći da se popravi situacija. U ovom slučaju možemo otkriti da naš proces za pronalaženje predloga ima nedostataka — ili da nemamo u potpunosti kontrolu nad našim modelom i zato je naš proces pronalaženja predloga u neredu. Poput domino efekta, većina pitanja u poslovanju je međusobno povezana. Opet – sve je u tome da pogledamo istoriju određenog zadatka, a zatim da analiziramo kako smo došli do mesta gde smo danas – i da koristimo istoriju za rešavanje problema.

Ljudi se prečesto plaše istorije jer se na nju gleda kao na nešto što nas „usporava“, ili „rasipa energiju“, ili nešto što „na neki način ometa napredak“. Ali ja tvrdim da drvo bez svog korena uopšte nije drvo. Ako ne znamo šta se dogodilo juče, nikada ne možemo biti spremni da se nosimo sa onim što će doći sutra. Dakle, umesto da stalno gledate unapred, dobro je da s vremena na vreme zavirite unazad da biste bili sigurni da niste lažno zauzeti— već da zaista radite na rešavanju važnih pitanja.

3. Napravite makro prikaz.

Previše je slučajeva na poslu kada zadatke podređujemo određenim timovima bez objašnjenja punog uticaja koji svaki deo ima na celinu. Ovo dovodi do brojnih problema, među kojima je i zauzetost radi zauzetosti. Drugo glavno pitanje koje se dešava je izgaranje i umor, jer ljudi koji nemaju dobru predstavu o tome kuda kompanija ili posao ide i koja je njihova uloga na tom putu postaju frustrirani i nepovezani. Skeptik može reći da osoblje postaje ovlašćeno da izvršava zadatke – dovoljno pošteno – ali ovi zadaci su besmisleni bez širokog makro pogleda na to zašto su zadaci uopšte važni.

Umesto toga, uzmite makro prikaz. Makro pogled je dugoročna vizija ili plan koji omogućava da se na tom putu ostvari više malih pobeda. Ove male pobede mogu biti zadaci, ili mogu biti nešto drugo – ali praćenje ovih pobeda i zaustavljanje s vremena na vreme da prepoznate dostignuća je veoma važno. To stvara manje izgubljene energije i daje smisao svakoj osobi koja obavlja naizgled besmislene zadatke. To daje smisao ovim zadacima i gradi osećaj drugarstva i stava da se zadaci mogu obaviti, a oni vode ka većoj makro slici. I to je nešto čemu svako može doprineti i biti ponosan što je to postigao. Niko ne koristi privid zauzetosti ako zna koliko je važna njegova uloga u čitavom aparatu.

Mit o prezauzetosti je štetan po preduzeće i vaš rad na svim nivoima. Svi smo radili nešto gde smo vezani za računar po ceo i da se to pritom smatralo dobro obavljenim poslom – bez obzira da li je to bilo od ikakve realne vrednosti. Ali ima nade. Samo raditi stvari i beskrajno brbljati oko zadataka koji mogu, a ne moraju biti važni, ne samo da je gubljenje vremena, već je i demorališuće i vodi ka sagorevanju i neangažovanju. Tri gornja alata mogu vam pomoći da uspostavite novi proces koji će dovesti do smislenog rada umesto užurbanog posla — a to će podstaći kreativnost i inovaciju, dati smisao vašem poslu i omogućiti napredak.

Izvor: Psychology Today

Pročitajte i: Zašto uporno “mlatim praznu slamu”?