• Zadatak može da se završi tek pošto ga započnete.

• Ako je posao suviše težak, potrudite se da ga pojednostavite.

• Vodite beleške da vam ništa ne bi ometalo koncentraciju.

Odluka da nešto uradite i prelazak sa reči na dela ponekad su dve različite stvari. Nekima je najteže da počnu i to se zove stvaralačka blokada. Drugima glavni problem predstavlja usredsređenost na prvobitan cilj.

Kad radite, važno je da završite posao. U slobodno vreme, mogli biste samo da se odmarate i zabavljate – dakle, što ste sposobniji da završite poslove dok „radite“, više vremena vam ostaje za uživanje. Tako se stvara podsticajno okruženje jer kad ste zadovoljni i opušteniji, lakše se koncentrišete i možete da obavite i dodatne poslove.

Za završetak nekog posla ključna su dva faktora:

• početak rada i koncentracija
• održavanje koncentracije dok se posao ne obavi

Budući da većina ljudi ima problem barem s jednim navedenim faktorom, deo tajne završetka posla leži u iskrenosti prema sebi. Šta vama predstavlja problem i kako možete da ga rešite?

Početak rada

Početak rada je najveći problem. Prirodno je da složenije zadatke izbegavamo u korist jednostavnijih, lakših zaduženja, a opet, ukoliko ta lakša zaduženja nemaju prioritet u smislu da bi nam bila smetnja kad ih ne bismo obavili, možda bi trebalo da ih odložimo za kasnije.

Nekima je lakše da počnu sa radom kad pred sobom imaju rok, pa ako ga nemate – ili je toliko daleko da vam se čini nestvaran – postavite ga sami. Možete reći prijatelju ili nekome iz porodice koji ste rok postavili, tako će pritisak biti veći.

Ako ste svesni da često prekoračujete rokove, zapišite sve rokove koje ste sami sebi postavili da biste danima ili nedeljama unapred bili ispred stvarnog roka – ali se zaista starajte da poštujete rok koji ste sami odredili, a ne stvaran rok.

Održavanje koncentracije

U koje doba dana ste najefikasniji? Možda radite bolje posle boravka u teretani ili vam šolja čaja ili kafe na radnom stolu pomaže da zauzmete odgovarajući mentalni stav? Šta god da je, kad god se uspešno koncentrišete na posao, pokušajte da kasnije prepoznate šta vam je pomoglo u tome.

Važno je da kada počnete sa radom izbegavate smetnje koje su proizvod vašeg uma. Evo jednostavnog saveta koji pomaže većini i relativno se lako sprovodi u delo:

Pišite podsetnike!

Prilično je teško držati u glavi sve što nameravate da uradite, razmišljanja kojima hoćete da se pozabavite ili poslove koje treba da završite. Zato nemojte to da radite – zapisujte sve. Kad rasteretite mozak i stavite sve na papir, možete da se usredsredite na ono što trenutno radite umesto da vam pažnju odvlače misli ili druge obaveze.

Rokovi

Pre nego što se posvetite nekom zadatku, procenite koliko će vam vremena biti potrebno da ga završite – i zapišite to. Izdvojte dovoljno vremena za taj zadatak tako da vas ne ometaju drugi rokovi. Ako se ispostavi da vam je procena bila pogrešna, na osnovu tog iskustva nastojte da ubuduće postavljate realnije rokove.

Garet Mur, „Osnažite mozak“, Laguna, Beograd, 2019, str. 28-30.