To što smo grubi prema sebi može nas sprečiti da učimo iz svojih grešaka. Oproštaj i samoopraštanje su načini da se razvijamo.

KLJUČNE TAČKE

Dok opraštate sebi, razvijate hrabrost da tražite oproštaj od drugih i nudite oproštaj onima koji su vam naudili.

Razmislite o nečemu što ste imali poteškoća da oprostite sebi i okrenite se tom bolu sa ljubaznošću i pažnjom.

Dajana Hil kaže: Sa samoopraštanjem, mi se oslanjamo na delove sebe od kojih smo se držali na distanci.

Pre više od jedne decenije, prisustvovala sam radionici o opraštanju sa Tarom Brač, autorkom knjige Radikalno prihvatanje. Ušla sam u nadi da ću naučiti alate za pomoć klijentima zaglavljenim u ozlojeđenosti, ali sam otišla sa neočekivanim darom samoopraštanja. Zabeležila sam ovaj citat u svom dnevniku tokom radionice:

„Odaberite da se oslonite na ono od čega se obično držite na distanci.“ – Tara Brač

Svi smo mi doživeli da naudimo drugima ili sebi, a mnogi od nas godinama gaje žaljenje, stid ili samookrivljavanje. Međutim, grubost prema sebi može nas sprečiti da idemo napred ili da učimo iz svojih grešaka.

Sa samoopraštanjem, mi se oslanjamo na delove sebe od kojih smo se držali na distanci. Naučimo da postojimo sa štetom koju smo naneli. Opraštanje nije odobravanje ili zaboravljanje štete koja je učinjena. Možete oprostiti sebi dok se obavezujete da više nikada nećete povrediti sebe ili druge na taj način. Opraštanje vas ne ispušta sa udice. Umesto toga, namerno uspostavljate kontakt sa udicom samooslobođenja, pažljivo je otkačite, a zatim odlučujete da prestanete da uzimate njen mamac.

Jednostavna tehnika opraštanja

Unoseći dobrotu saosećanja u delove sebe od kojih ste se okrenuli, dozvoljavate isceljenje. Samoopraštanje takođe otvara vrata za „tok“ praštanja. Dok saosećajno opraštate sebi, razvijate hrabrost da tražite oproštaj od drugih i nudite oproštaj onima koji su vam naudili. Ispod je jednostavna tehnika opraštanja koju možete koristiti prvo sa sobom, a zatim i sa drugima:

Korak 1. Uđite u saosećajni način razmišljanja. Vežbajte nekoliko umirujućih udisaja u ritmu, usporavajući um i telo.

Korak 2. Razmislite o nečemu što ste imali poteškoća da oprostite sebi. Uspostavite kontakt sa tim bolom u svom telu.

Korak 3. Okrenite se prema tom bolu sa ljubaznošću i pažnjom, kao što biste to učinili sa detetom ili prijateljem koji je povređen. Unesite toplinu i nežnost sebi i delu koji je teško oprostiti.

Korak 4. Vežbajte dijalog o opraštanju sa sobom. Možete izgovoriti sledeće redove naglas ili ih napisati u svoj dnevnik:

Poštovani [vaše ime],

Svestan sam bola koji sam ti naneo, i osećam povredu tog bola. Molim za tvoj oproštaj.

[unesite redove do kraja stranice]

Korak 5. Vežbajte umirujući ritam disanja.

Tok oproštaja

Učenje da oprostite sebi otvara vas za dublju vezu ne samo sa sobom već i sa drugima. Ima li ljudi kojima ste teško oprostili? Ima li ljudi koji traže tvoj oproštaj? Kako možete uneti ono što ste naučili o žaljenju i opraštanju u ove odnose? Potražite prilike da vežbate tok praštanja: samoopraštanje, davanje oproštaja i primanje oproštaja.

Tekst preuzet sa: Psychology Today

Prevela za Psihopraxis: Ana V. Davidov