You are currently viewing Mit o Sizifu: Ogled o apsurdu, samoubistvu i slobodi
Mit o Sizifu: Ogled o apsurdu, samoubistvu i slobodi

“Postoji samo jedan doista ozbiljan filozofski problem – samoubistvo. Suditi o tome da li ima ili nema smisla živeti znači odgovoriti na osnovno pitanje filozofije.”

Alber Kami

Ovako je pisao Alber Kami u svom čuvenom “Mitu o Sizifu”, delu koje se bavi pitanjem egzistencije kroz prizmu apsurda – suštinskog sukoba između čovekove čežnje za smislom i univerzuma koji je indiferentan prema toj težnji.

Slično je pisao Dostojevski, pionir egzistencijalističkih romana, u svom delu “Braća Karamazovi”:

“Tajna čovekovog postojanja ne leži samo u tome da živi, već u tome zašto živi. Bez čvrstog uverenja u svrhu svog života, čovek nije voljan da živi i pre će se odlučiti na samoubistvo nego ostati u svetu.”

Samoubistvo je veoma važna tema u filozofiji, posebno u egzistencijalističkoj filozofiji, a takođe je i književni motiv koji se ne može zanemariti u mnogim književnim delima kako domaće, tako i strane literature.

Ovo pokazuje i čuvena rečenica Nabokova: “Čovek koji odluči da počini samoubistvo je bog.”

Tema otvara pitanja o slobodi, smislu, apsurdu, hrabrosti i pobuni.

Samoubistvo se zaista može posmatrati kao čin izazova i pobune protiv Boga. Dok Bog nije u stanju da oduzme sebi život, čovek koji se odluči na samoubistvo postiže ono što Bog ne može, što ujedno nosi i duboku filozofsku poruku o prirodi tog čina. Ali Kami stvari posmatra drugačije.

Kami postavlja pitanje: ako je život apsurdan i lišen inherentnog smisla, da li to znači da je samoubistvo opravdan odgovor?

Kami odbacuje samoubistvo kao odgovor. On ga vidi kao priznanje poraza pred apsurdom, čime se odričemo slobode i mogućnosti za dalje istraživanje sopstvene egzistencije.

Umesto toga, predlaže da se apsurd prihvati, da se život živi bez iluzija o dubljem, metafizičkom smislu, ali s potpunom svešću o apsurdu. U tom prihvatanju apsurda, čovek pronalazi istinsku slobodu.

Za Kamija, sloboda nije u bekstvu od apsurda kroz samoubistvo, već u suočavanju s njim i buntovničkom odlučnošću da se nastavi živeti uprkos besmislu.

Apsurd postaje izvor snage, jer sloboda proizlazi iz sposobnosti da se izabere život i aktivno delovanje, bez potrebe za transcendentnim i konačnim odgovorima. Kami slavi taj bunt protiv apsurda kao najveći izraz ljudske slobode – u trenutku kada čovek prepoznaje i prihvata apsurd, on postaje slobodan da kreira svoj sopstveni smisao unutar tog paradoksa.

“Iz apsurda izvlačim tri zaključka: svoj revolt, svoju slobodu i svoju strast. Samom igrom svesti pretvaram u životno pravilo ono što je bilo poziv na smrt – i odbacujem samoubistvo.”

A. Kami

Poseti naš Instagram: @filocentar

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply