Legenda kaže da je jedna stara gatara prorekla tvorcu psihoanalize, dok je ovaj bio dete, kako će on biti “veliki čovek”. Frojd se danas, po mišljenju mnogih stručnjaka, smatra jednim od najvećih psihologa svih vremena.

Sigmund Frojd rođen je 6. maja 1856. u Frajbergu, gradu koji je u to vreme pripadao Austrougarskom carstvu [današnji Pšibor u Češkoj]. Frojdov otac bio je trgovac vunom. Kada mu je posao u Moravskoj propao, preselio je porodicu u Lajpcig i kasnije, kada je Frojd imao četiri godine, u Beč. Frojd je ostao u Beču skoro 80 ​​godina. Frojdov otac, 20 godina stariji od svoje supruge, bio je strog i autoritaran. Kao dečak, Frojd je osećao i strah i ljubav prema svom ocu. Frojdova majka bila je zaštitnički nastrojena i puna ljubavi – prema njoj mladi Frojd osećao je strasnu privrženost. Ta osećanja, strah od oca, a gotovo seksualna privlačnost prema majci, jesu momenti koje je Frojd kasnije ubacio u svoje teorije i na čijim osnovama je formirao koncept Edipovog komleksa. Dosta toga iz Frojdove teorije je autobiografsko i potiče iz njegovog iskustva kao deteta.

Od osmoro dece, Frojd je jedini pokazao značajne intelektualne sposobnosti, koje je njegova porodica želela i da podstakne. Njegova soba jedina je imala uljnu lampu, koja je pruža bolje svetlo za učenje i čitanje, za razliku od sveća koje su imala druga deca u porodici. Isto tako, Frojdovim braćama i sestrama bilo je zabranjeno da sviraju na svojim muzičkim instrumentima kada je Frojd čitao i učio, kako ne bi ometali mladog naučnika u njegovom radu.

Frojd je krenuo u srednju školu godinu dana ranije nego što je to uobičajeno i bio je sjajan učenik, koji je maturirao sa 17 godina. Govorio je nemački i hebrejski, a u školi je učio latinski, grčki, francuski i engleski. Pored toga, samostalno je učio italijanski i španski. Kada se upoznao sa Darvinovom teorijom evolucije pobudilo se njegovo interesovanje za naučni pristup saznanju i svetu i tada je odlučio da će studirati medicinu. Nije, međutim, osećao nikakvu posebnu privlačnost ka lekarskom zanimanju, ali se nadao da će mu diploma iz medicine otvoriti vrata ka karijeri naučnika. Njegove nade bile su više nego plodotvorne.

Frojd 1873. upisuje studije medicine na Bečkom Univerzitetu. Kako je insistirao na pohađanju kurseva iz filozofije, koji nisu bili deo medicinskog nastavnog plana i programa, trebalo mu je osam godina kako bi stekao diplomu. Njegova intelektualna pažnja najpre biva usmerena ka medicini, neurologiji i fiziologiji, iz kojih objavljuje i svoje prve spise.

Tokom ovih univerzitetskih godina, Frojd je eksperimentisao sa kokainom, koji u to vreme nije bio zabranjena supstanca. Sam je koristio kokain, stavio ga na raspolaganje svojoj verenici, sestrama i prijateljima – predstavljajući to kao medicinsku praksu. Bio je oduševljen supstancom i tvrdio da je to olakšalo njegovu depresiju i hronične probavne smetnje. Uveren da je u kokainu otkrio čudotvorni lek za lečenje sve od išijasa do morske bolesti, očekivao je da za svoja otkrića osvoji priznanje za kojim je žudeo. Karl Koler, jedan od Frojdovih medicinskih kolega, nakon što je čuo za jedan Frojdov razgovor o drogi, sproveo je sopstvene eksperimente i otkrio da se kokain može koristiti za anesteziranje ljudskog oka, olakšavajući upotreba hirurških procedura za lečenje očnih poremećaja. Tako je Koler postigao slavu koju je Frojd priželjkivao.

Frojd je, ipak, objavio jedan rad na temu upotrebe kokaina i njegovih benefita. Kasnije, taj se rad smatrao jednim od opravdanja masovne upotrebe kokaina koja se proširila Evropom i Amerikom i koja je trajala do sredine 1920. godina.

Kako je bio u prilično lošoj finansijskoj situaciji, Frojd je odlučio da polaže ispite iz medicine i pokrene privatnu praksu u nadi da će poboljšati svoju materijalnu situaciju. Doktorirao je 1881. godine i uspostavio praksu kao klinički neurolog. On tu karijeru nije smatrao naročito privlačnom, ali ona mu je donosila potrebni novac. Verio se za Martu Bernajs sa kojom se ubrzo i oženio. Kao muž bio je veoma posesivan, ljubomoran i autoritaran.

Frojd sa razlogom ostaje upamćen kao otac psihoanalize i jedan od najuticajnijih psihologa u istoriji. Magazin Time stavio je Frojda među prvih 10 od 100 najznačajnijih umova 20. veka.