Obeležavanjem Svetskog dana filozofije svake godine, trećeg četvrtka u novembru, UNESCO ističe trajni značaj filozofije za razvoj ljudske misli, za svaku kulturu i svakog pojedinca.

Filozofija često nosi stigmu nečega apstraktnog i nepraktičnog, rezervisanog za ezoterične akademske krugove. Ali, u čemu je vrednost filozofije, čemu ili kome ona zaista služi?

Za početak, da nas podseti da smo, pre svega, društvena bića koja misle i osećaju. Na današnji dan, hajde da slavimo tu ljudsku sposobnost – da postavljamo pitanja i tražimo odgovore koji nas približavaju smislu i jedni drugima.

Evo u čemu je veliki Bertrand Rasel video vrednost filozofije.

“Vrednost filozofije treba, u stvari, tražiti upravo u njenoj neizvesnosti. Čovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide kroz život zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma, iz uobičajenih predrasuda njegovog doba ili njegovog naroda… Za takvog čoveka svet postaje konačan, ograničen, očigledan, obični predmeti ne izazivaju nikakava pitanja, a mogućnosti koje su mu strane prezrivo odbacuje.”

“Ali čim počnemo da filozofiramo nalazimo da čak i najsvakodnevnije stvari povlače za sobom probleme na koje se mogu dati samo veoma nepotpuni odgovori. I tako, dok s jedne strane smanjuje naše osećanje izvesnosti u pogledu onoga šta stvari jesu, s druge strane umnogome uvećava naše znanje o tome šta one mogu da budu, uklanja donekle arogantan dogmatizam onih koji nisu nikada putovali u predele oslobađajuće sumnje i održava živi smisao da se pitamo pokazujući nam poznate stvari u nekom nepoznatom svetlu.

Praktičan čovek, kako se ta reč obično upotrebljava, je onaj koji priznaje samo materijalne potrebe, koji shvata da ljudi moraju da hrane telo, ali im nije poznato da je i duhu neophodna hrana… Čak i u postojećem svetu duhovna dobra su bar isto toliko važna kao i telesna… Samo one koji nisu ravnodušni prema ovim dobrima možemo ubediti da izučavanje filozofije nije gubljenje vremena.”

Pročitajte i: Zašto uporno “mlatim praznu slamu”?