You are currently viewing Mindfulness i briga o sebi: filozofski pristup životu
Mindfulness
Mindfulness i briga o sebi: filozofski pristup životu

U svetu prepunom obaveza, brzog tempa i stalne buke, svesnost (mindfulness) postaje ključan alat za brigu o sebi, a time i za filozofski promišljen pristup životu. Svesnost nas uči kako da se vratimo sebi, obraćajući pažnju na sadašnji trenutak i povezujući se sa sopstvenim mislima, emocijama i telom bez prosuđivanja. Ova praksa podseća na antičke filozofske metode samoposmatranja i refleksije, gde je briga o sebi bila suštinska komponenta mudrog življenja.

Filozofi poput Sokrata i Epikura naglašavali su važnost samospoznaje i negovanja unutrašnjeg života. Za Sokrata, “neispitan život nije vredan življenja”, dok je Epikur verovao da je sreća rezultat unutrašnje ravnoteže i smirenja uma, a ne spoljašnjih dostignuća. Svesnost, kao savremena praksa, sleduje sličan put – vraća nas osnovama i podstiče na stalno promišljanje o tome kako živimo, reagujemo i donosimo odluke.

Mindfulness

Briga o sebi kroz svesnost kao mindfulness nije puka potraga za hedonizmom ili beg od stresa, već filozofska praksa i duhovna vežba koja nam pomaže da razvijemo svest o onome što nas zaista pokreće, što nas čini mirnim i zadovoljnim. Kroz tu prizmu, briga o sebi postaje čin stvaranja prostora za introspekciju, promišljanje o sopstvenim vrednostima i dublje povezivanje sa svetom, umesto nepromišljenog odgovaranja na životne zahteve.

U tom smislu, svesnost nije samo tehnika za smanjenje stresa, već duboko filozofski pristup koji nas vraća autentičnom, refleksivnom i svrhovitom životu. Kroz nju učimo kako da negujemo unutrašnju ravnotežu, prepoznajemo ono što je važno i živimo sa svesnom pažnjom, što je suštinska briga o sebi u najplemenitijem smislu.

Pročitaj i : Terapeutski cilj psihoanalize prema Erihu Fromu

Zapratite nas na Instagramu filocentar

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply