You are currently viewing Refleksivna praksa kao model razvoja celoživotnog učenja
Učenje
Refleksivna praksa kao model razvoja celoživotnog učenja

Potreba za drugačijim pristupom, novim metodama i konceptima, u okviru vaspitno-obrazovnog procesa, posledica je ubrzanih i temeljnih promena koje se dešavaju u društvu, a koje su prouzrokovane najpre ekspanzijom savremene tehnologije i tehnike (Uzelac, 2016). Jedan od mogućih načina da se to postigne jeste strukturalna promena obrazovno-vaspitnog procesa utemeljena u ideji i praksi celoživotnog učenja. Celoživotno učenje je koncept koji postaje sve značajniji u oblasti pedagogije, a koji teži celovitom razvoju čoveka, svestranom razvoju njegovih stvaralačih aspekata i čitave njegove ličnosti, a ne samo „profesionalnom usavršavanju“. Time se deca, učenici i studenti, ne shvataju više kao „prazne posude“ koje moraju biti ispunjene znanjem od strane nastavnika, već kao aktivni i svesni učesnici u procesu obrazovanja, koji više nije ograničen na period formalnog školovanja, već postaje „put bez kraja“ (Kaplan, 2016).

Jedan od modela koji može izneti ove promene i koji pokazuje dobre rezultate jeste model refleksivne prakse. Nema jednoznačnog i preciznog određenja pojma  „refleksivna praksa“, ali na osnovu brojne literature može se izvesti jedno uopšteno određenje. Refleksivna praksa u okviru pedagogije predstavlja delatnost nastavnika, ali i učenika, u kojoj se dešava promišljanje iskustva, kritičko sagledavanje situacije, analiziranje i traženje rešenja za probleme sa kojima se nastavnik, ali i učenici, suočavaju u toku svog rada. „Posmatramo šta radimo u svojoj učionici, mislimo o svojim stavovima, verovanjima i pretpostavkama, reflektujemo o nastavi radi samoevaluacije i zarad promene“ (Sufumi, 1997: 581).

Postoje različiti modeli refleksivne prakse, Šonov, Kolbov, Gibsov, Brukfildov. Uz sve prisutne razlike, metodološke i konceptualne, svim ovim modelima zajedničko je to što refleksivnu praksu vide kao način promene procesa učenja, profesionalnog, ali i ličnog razvoja nastavnika i učenika (Kalmar, Marić-Jurišin, 2022). Primenjujući refleksivnu praksu u svom radu, nastavnik, odnosno refleksivni praktičar, ne samo što radi na razvitku vlastitih profesionalnih kompetencija, već sprovodi i drugačiji model obrazovanja i razvija celoživotno učenje kod sebe i dece. Umesto mehaničkog i automatizovanog učenja, koje se zasniva na reprodukciji upamćenih informacija i znanja, razvija se aktivno, dinamičko učenje koje uključuje čitavo biće učenika, ali i nastavnika, njihove kognitivne i emocionalne sposobnosti (Kalmar, Marić-Jurišin, 2022). To, nadalje, doprinosi razvoju samopouzdanja i odgovornosti, zatim stvaranju zdrave i produktivne interakcije i saradnje, kako između nastavnika i učenika, tako i između samih nastavnika.

Korišćena literatura:

Kalmar, L., Marić-Jurišin, S. (2022). Nastavnička (samo)refleksija kao prilika za profesionalni razvoj nastavnika. Zbornik Odseka za pedagogijui. https://doi.org/10.19090/zop.2022.31.37-49

Kaplan, A. (2016). Lifelong learning: Conclusions from a literature review. International Online Journal of Primary Education.v Volume 5, issue 2. Preuzeto sa: https://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ1243611.pdf

Sufumi, S. (1997). To Be A Reflective Teacher, Canadian Modern Language Review, Vol. 53, 3, 581–587.

Uzelac, M. (2016). Filozofija obrazovanja. Beograd: Zavod za udžbenike.

Pročitajte i

Šta je filoterapija i kako nam može pomoći u ličnom i profesionalnom razvoju?

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Zagrebu. Trenutno je doktorand na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se pisanjem, prevođenjem i filozofskom praksom. Stručne, naučne radove i eseje objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Njegova polja naučnog istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije, filozofiju duha, psihoanalizu, filozofiju psihoanalize, teorije ideologije. Od 2016. do 2020. volontirao je u Udruženju sekularnih humanista „Humans” gde se bavio radioničarskim radom i edukacijama iz oblasti humanizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za esejiste fondacije „Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada „Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha „Ništavilo svesti” dobio je nagradu „Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. do 2023. godine bio je angažovan na portalu Politički pregled gde je objavljivao autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Od maja 2022. do maja 2023. radio je kao nastavnik-pripravnik u gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu na predmetima logika i filozofija. Osnivač je Centra za edukaciju i filozofsku praksu – Filocentar. Organizator je i moderator prvih filokafea u Novom Sadu. Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i angažovan je kao zamenik urednika časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa” koji objavljuju Filozofski centar za psihoanalizu i Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije.

Leave a Reply