Sa radom kineske škole Jin Jang, koja je proučavala filozofiju i kosmologiju u trećem veku pre nove ere, pojam Jin i Janga i ideja komplementarnih energija stekli su popularnost. Glavni zagovornik teorije bio je kosmolog Zou Jan (ili Tsou Jen), koji je smatrao da se život odvija kroz pet faza (vuking) – vatra, voda, metal, drvo i zemlja – koji su se neprestano smenjivali u skladu sa Jin i Jang principom.
Prema kineskoj tradicionalnoj mudrosti, Jin i Jang stoje u osnovi prirode. Reč je o suprotnostima koje se prožimaju. Čuvena figura Jin Jang, “taiđitu”, prikazuje ravnotežu između suprotnosti – svetla i tame, dobra i zla.
Čovekova egzistencija se sastoji od suprotnosti.
Čovek se nalazi u položaju između slobode i nužnosti, konačnog i beskonačnog, života i smrti, razuma i osećajnosti, dobra i zla, očajanja i sreće, smisla i besmisla.
Suprotnosti se ne mogu izbeći, niti se mogu konačno pomiriti. Što ne znači kako bismo stalno trebali da budemo u stanju tenzije i stresa. Ali i ta stanja su sastavni deo života i moramo naučiti kako da ih kontrolišemo da ona ne bi kontrolisala nas.
Ogroman deo svoje energije čovek troši u naporima da pomiri nepomirljive suprotnosti, da se natera na sreću, da izbegne neizbežnu smrt, da ukloni patnju iz svog života… Ali to je nekad nemoguće i često proizvodi kontraefekat – autodestrukciju.
Stvar je u tome da te neizbežne suprotnosti egzistencije prihvatimo i iskoristimo za razvoj i napredak.
Umesto da negiramo suprotnosti, treba da sagledamo njihovo jedinstvo, da uočimo kako se prožimaju, smenjuju i razvijaju u nešto drugo.
Umesto da ih nesvesno osećamo kao teret i teskobu, treba da ih osvestimo, kako bismo postali svesni samih temelja naše egzistencije. Tada ćemo biti slobodni od nužnosti slepih sila i postaćemo slobodni za razvoj i promenu, čak i onda kada stvari izgledaju bezizlazno.
Pročitajte i
