Brak i preljuba kroz istoriju
Kroz istoriju ljudskog postojanja, ljubav i preljuba su se shvatale na različite načine. Stari Grci su ljubav definisali na dva načina. Postojala je „obična ljubav“, kako su je oni nazivali, koja je podrazumevala samo telesno zadovoljstvo i „duhovna“ uzvišena ljubav vezana za religiju. Ljubav i brak u to vreme nisu bili nužno povezani iz razloga što su brakovi najčešće bili sklapani radi popravljanja društvenog statusa ili kako bi dve porodice mogle da ujedine posede i tako postanu bogatije. U ovo vreme muškarci koji su vršili preljubu nisu imali nikakve posledice po društveni status. Ali, za žene preljubnice u tom vremenu kazne su bile stravične. Žene su bile kamenovane zbog preljube, bacane sa litica, odsecani su im delovi tela, a ni ubistvo žene koja je počinila preljubu nije bilo neobično u to vreme, ali to nije važilo samo za staru Grčku već i za druge države kao što su Etiopija, Indija, Mongolija i dr. Pored žena preljubnica i njihova deca, ukoliko su ih imale, takođe su patila na različite načine time što su bila obeležena nekim znakom koji su svi mogli da vide, a takođe ni rodbina žene nije bila pošteđena, jer su oni morali da prevarenom mužu plate odštetu u novcu. U Kini preljuba nije shvatana kao u Grčkoj ili Rimu i gotovo da je bila sastavni deo života. U Kini su muškarci u svoju kuću pored supruge imali mogućnost da dovode konkubine, žene koje je muškarac izabrao svojom voljom, i o kojima je morao da brine, a žena nije imala nikakva prava da izrazi svoje nezadovoljstvo. Ovo je bilo dostupno malom broju veoma bogatih i učenih ljudi. Shvatanje ljubavi kod starih Rimljana je bilo isto definisano kao i u antičkoj Grčkoj. Stari Rim je prva država u istoriji koja je uvela instituciju razvoda braka.
Početkom 18. veka, sa industrijskom revolucijom podela bračnih uloga ostaje ista, ali ljubav i dalje nije bila osnova za sklapanje braka, bar ne u bogatim porodicama, koje su i u ovom periodu sklapale brakove radi koristi, za razliku od njih siromašna populacija je imala više slobode pri izboru partnera. Upravo zbog ovoga preljube su bile više zastupljene u bogatim porodicama baš zbog emocionalne nepovezanosti partnera.
Tek u 19. i početkom 20. veka dolazi do povezivanja ljubavi i braka. Gde se ljubav smatra osnovom bračne veze.
Konflikti u braku
Konflikti u brakovima su relativno česti i imaju različite uzroke, podrazumevaju manje probleme, kao što su rasprave o svakodnevnim obavezama parova, do ozbiljnijih koje mogu dovesti do teških svadja pa i do prekida bračnog odnosa.
Jedan od ozbiljnih problema u braku je neverstvo. Prema Tomsonu, postoje tri vrste preljube: emocionalna, seksualna i kombinovana ili mešovita preljuba. U mnogim slučajevima do razvoda braka dolazi češće usled emocionalne ili kombinovane prevare jer ona podrazumeva stvaranje romantičnih, ljubavnih osećanja prema osobi koja nije bračni partner, što je mnogo teže razrešivo nego samo čisto fizičko zadovoljstvo koje se dešava tokom seksualnog neverstva. Takodje postoje i druge klasifikacije preljuba. Prins, Buunk i VanYperen tvrde da na jednom kraju preljube postoji bezazleni flert, a na drugom uspostavljanje dugotrajne veze uz seksualni odnos. Iako je ova klasifikacija preljube privukla dosta pažnje ona je napuštena jer nije bilo jasno gde smestiti ostale oblike prevare. Zato je i dalje Tomsonova podela aktuena.
Teorijska objašnjenja preljube[1]
- Teorija privrženosti
Ova teorija govori o povezanosti dece sa roditeljima u detinjstvu i kako to ima uticaj na stvaranje stabilnosti u braku. Deca koju su bila sigurno emocionalno povezana sa roditeljima najverovatnije će ostvariti i stabilnu vezu, verovaće partneru, poštovati ga, itd. Dok deca koja nisu uživala sigurnu povezanost sa roditeljima će imati lošiji odnos sa partnerom, neće postojati poverenja i biće skloniji preljubi.
- Teorija evolucione psihologije
Evoluciona psihologija pruža nam drugačiji pogled na preljubu. Ponašanje čoveka je uslovljeno evolucijom, u savremenom čoveku postoje mehanizmi koji su preneti od predaka koji nas kao ljude „teraju“ na reprodukciju. Prema njoj muškarci su skloniji preljubi iz razloga što je njihova uloga u reprodukciji „lakša“ od uloge žene. Nakon oplodnje muška uloga se smanjuje dok je uloga žene u trudnoći velika. Samim tim žena traži oslonac i podršku u jednom muškarcu, dok kod muškaraca postoji nagon za reprodukcijom koji ih „tera“ na traženje novih partnera. Ali, u savremenom društvu žene prema ovoj teoriji su sklonije preljubi ako su obrazovanije ili bogatije od svog muža. Ali, ovo gledište je napušteno jer se smatra nenaučnim.
Uzroci prevare
Uzroci prevare mogu biti brojni, a u ovom radu ćemo navesti najčešće:
- Seksualno nezadovoljstvo
Seksualno nezadovoljstvo može biti uzrokovano dugoročnim odsustvom seksualnih odnosa, a jedan od razloga može da bude i seksualna disfunkcija. Seksualna disfunkcija je uglavnom osetljiva tema koja često biva izbegavana od strane jednog ili oba partnera, što dovodi do otežanog rešavanja problema. Kao posledica toga može doći do sekualnog neverstva.
- Ljubomora[2]
Ljubomora se dešava onda kada ljudi brinu da će izgubiti nešto ili nekog vrednog, kao što je romantična veza, ljubav bračnog partnera usled pojave treće strane. Ljubomora može da bude opravdana i neopravdana. Iako je u mnogim slučajevima mala doza ljubomore povoljna za vezu jer je pokazatelj ljubavi i povezanosti, u mnogim slučajevima može izazvati sasvim suprotan efekat. Preterana ljubomora može lako da dovede do neverstva, gde osoba koja je ljubomorna „guši“ svog partnera nepotrebnim pitanjima, proveravanjima, nabacivanjem neopravdane krivice što dovodi do čestih svadja, emocionalnog odvajanja, i opšteg nesklada u braku ili vezi. Ljubomora može da bude i posledica projekcije kao odbrambenog mehanizma, gde osoba svoje skrivene želje i težnje projektuje, „prebacuje“ na svog partnera, optužujući ga za neverstvo.
- Fizička odvojenost
Fizička odvojenost kao posledica posla koji zahteva veliku posvećenost i dugotrajno odsustvo od kuće može biti jedan od uzročnika nevrstva. U osnovi fizičke odvojenosti kod oba partnera postoji usamljenost, gde se kod obe osobe može javiti potreba za nekom drugom fizički pristupačnijom osobom.
- Monotonija
Posle dužeg vremena provedenog u braku, sa jednom osobom, može doći do monotonije. Zaljubljenost sa početka braka, polako nestaje i prelazi u naviku, rutinu, koja postaje nepodnošljiva za jednog ili oba partnera. Različiti su razlozi zbog kojih dolazi do monotonije u braku. Iako u braku postoji ljubav do odvajanja može doći usled nedovoljnog posvećivanja vremena partneru zbog posla, dece, svakodnevnih obaveza, koje dovode do toga da posle odredjenog vremena partneri shvate da su zapali u rutinu, i traže osobu koja će tu rutinu prekinuti, što ne mora nužno da podrazumeva da su spremni na razvod braka.
Kako osobine pojedinaca, godine i pol utiču na pojavu preljube
- Osobine pojedinaca koji su skloni počiniti preljub
Osobe koje varaju su često emocionalno nezrele, boje se i izbegavaju odanost, osećaju se nesigurno, imaju nisku toleranciju frustracije i najčešće su narcistički usmereni. Brojna istraživanja su pokazala da se osobine ličnosti osobe koja vrši preljubu razlikuju od one koja to ne radi. Muškarci su niskog samopoštovanja, niske samosvesti i izrazito narcisoidni, dok su žene impulsivne, imaju brze promene raspoloženja, imaju pojačan osećaj bespomoćnosti i izrazito su osetljive na kritiku, takodje imaju i nejasan vlastiti identitet.
Pored gore navedinih stavki na prevaru utiču i pol i godine partnera.
- Pol[3]
Brojna istraživanja pokazuju da su muškarci skloniji preljubi od žena. Iako imaju više partnera muškarci više varaju radi seksualnog zadovoljstva, unose minimalnu snagu emocija, a takodje prevara može biti i bez emocija. Kod žena je drugačije. One se prvo zaljubljuju pa tek posle stupaju u seksualne odnose sa osobom izvan braka. Razlozi za preljubu se razlikuju kod muškaraca i žena. Žene preljubom traže novu i bolju emocionalnu vezu nego što imaju. Dok muškarci u većini slučajeva traže samo kratkotrajnu zabavu.
- Godine[4]
Preljuba je prisutna u svim starosnim dobima. Kod žena preljube se počinju pojavljivati u 20. godini, a svoju kulminaciju dostižu u 30. i 45. godini, nakon toga potreba za partnerom van braka se smanjuje. Kod muškaraca je situacija nešto malo drugačija. Preljuba počinje takodje kao i kod žena u 20. godini, a svoju kulminaciju dostiže u 55. i 60. Godini, a zatim polako pada u 70. Nakon čega nestaje. Ove razlike u godištima izmedju polova se objašnjavaju time da se žene smatraju manje atraktivnim nakon pedesetih godina i smanjenom željom za seksualnim odnosom.
Posledice preljube[5]
Mnogi bračni terapeuti smatraju preljubu za najteži poblem u braku. U prošlosti istraživanja na temu posledica preljuba nisu bili toliko razvijeni, ali i danas je teško govoriti o posledicama prevare jer mnogi partneri nikada ni ne saznaju za nju. Najtemeljnije istraživanje na ovu temu su sproveli Olson i saradnici koji su utvrdili da partneri prolaze kroz tri etape emocionalnog pražnjenja nakon prevare.
- Uspon i pad emocionalnih odnosa
Prva etapa je najburnija, podrazumeva jake emocionalne ispade, i distanciranje od partnera. Prevaren partner se oseća duboko povređen, izneveren, a situacija je mnogo teža ukoliko su u ovu priču uključena deca, koja su zbog toga svakodnevno izložena stresu. U braku u kojem se desila preljuba česte su i ambivalentne reakcije, partner poseduje ambivalentna osećanja istovremeno i mrzi partnera koji je počinio preljubu, a takodje i želi da mu oprosti, i ovo je ustvari ono što najbolje karakteriše prvu etapu emocionalnog pražnjenja. Partneri koje ne prebrode ovu etapu najčešće se razvedu
2. Moratorij
Moratorij je faza koju karakteriše jaka emocionalna udaljenost. Za razliku od prve etape koju karakterišu burne emocionalne reakcije u drugoj fazi partneri su smireniji i izražavaju blaže emocionalne reakcije. U ovoj fazi partneri najčešće razgovaraju o razlozima preljube. Takođe veliku ulogu igraju okruženje, a posebno roditelji koji pružaju podršku prevarenom partneru, dok partner koji je počinio prevaru uglavnom ne živi u zajedničkoj kući.
3. Izgradnja poverenja
U ovoj etapi, partneri pokušavaju da ponovo izgrade odnos poverenja. U ovoj fazi važno je iskreno izvinjenje za počinjenu preljubu. U braku u kojem su sve ove faze savladane i partneri su dovoljno zreli, čak i posle preljube mogu imati zdrav odnos koji podrazumeva da nijedan od pratnera neće želeti da izneveri drugog.
Frederik Pitman[6] je bračni terapeut koji se bavio tipičnim zabludama o preljubi i smatrao je da su najčešće:
- Svi ljudi neverni
- Preljuba može oživeti potrošeni brak
- Brak ionako nije valjao
- Preljuba podrazumeva mnogo uzbudljiviji seksualni život
- Brak nakon preljuba mora završiti razvodom
Osnov i temelj svake veze je poverenje i ako se ono naruši veoma ga je teško povratiti. Prevara možda i jeste najteže premostiv problem u braku i vezama, baš zato što ruši poverenje između partnera. Međutim uz stručnu pomoć, dovoljnu zrelost partnera i najbitnije, ljubav, problem se može prebroditi.
[1] Obradović, J. i Čudina-Obradović, M. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga. 95. str.
[2] Guerrero, L.K., Andersen, P.A., & Afifi, W.A. (2011). Close encounters: communication in relationships. California: SAGE publications. 309. str.
[3] Obradović, J. i Čudina-Obradović, M. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga. 100. str.
[4] Obradović, J. i Čudina-Obradović, M. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga. 101. str.
[5] Obradović, J. i Čudina-Obradović, M. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga. 100. str.
[6] Obradović, J. i Čudina-Obradović, M. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga. 93-102. str.
Literatura
Guerrero, L.K., Andersen, P.A., & Afifi, W.A. (2011). Close encounters: communication in relationships. California: SAGE publications. 307-310. str.
Mathis, C.M. (2014) Relationship Repair After Infidelity: Looking At Other Perspectives
Obradović, J. i Čudina-Obradović, M. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga. 93-102. str.
Pročitajte i
