1. Frojd je možda izvršio samoubistvo uz pomoć lekara
Leta 1939. Frojd je bio slab i patio je od jakih bolova izazvanih zbog terminalnog, neoperabilnog raka usta. Frojd je 21. septembra 1939. navodno zgrabio za ruku svog prijatelja i doktora Maksa Šura (Max Schur) i podsetio ga na njegovo ranije obećanje da ga neće „mučiti bez potrebe“. Dodao je: „Sada to nije ništa drugo do mučenje i nema smisla“. Nakon što je dobio dozvolu Frojdove ćerke Ane, Šur je ubrizgao prvu od tri teške doze morfijuma. Frojd je pao u komu i nikada se nije probudio.
2. Njegovo lančano pušenje dovelo je do više od 30 operacija raka
Frojd je postao zavisnik od duvana nakon što je zapalio prve cigarete u dvadesetim godinama. Njegovi dnevni rituali su uvek uključivali zaustavljanje u lokalnoj prodavnici duvana, često ih je pušio i više od 20 dnevno. Uprkos upozorenjima lekara o njegovom stalnom pušenju, Frojd je verovao da ta navika povećava njegovu produktivnost i kreativnost. Nakon otkrića kancerogenog tumora u Frojdovim ustima 1923. godine, lekari su mu uklonili veliki deo vilice. Iako je bio podvrgnut 33 dodatne operacije tokom narednih 16 godina i umetnuta mu je velika proteza da odvoji sinus i vilicu, Frojd nikada nije prestao da puši.
3. Frojd je mislio da je kokain čudotvorna droga
Tokom 1880-ih, Frojd se zainteresovao za malo poznatu, legalnu drogu koju je koristio nemački vojni lekar da podmladi iscrpljene trupe — kokain. Frojd je eksperimentisao sa lekom i otkrio da su mu se probava i raspoloženje poboljšali nakon što je pio vodu prošaranu rastvorenim kokainom. Delio je doze svojim prijateljima, budućoj supruzi i pominjao je terapeutske prednosti leka u radu iz 1884. „O koki“ (“On Coca”), koji je nazvao „pesmom hvale ovoj magičnoj supstanci“. Međutim, kada je Frojd dao kokain bliskom prijatelju Ernstu fon Flajšl-Marksovu (Ernst von Fleischl-Marxow) da ga odvikne od zavisnosti od morfijuma i ublaži hronične bolove, njegov prijatelj je umesto toga razvio zavisnost od kokaina. Sa širenjem vesti o drugim zavisnostima i smrtima od predoziranja, Frojd je prestao da zagovara medicinske prednosti kokaina, ali je nastavio da povremeno koristi lek za migrene, upalu nosa i depresiju do sredine 1890-ih.
4. Odbio je 100.000 dolara od holivudskog filmskog producenta
Do 1925, Frojdova slava se toliko proširila da je filmski producent Semjuel Goldvin ponudio bečkom psihoanalitičaru, koga je nazvao „najvećim specijalistom za ljubav na svetu“, 100.000 dolara da napiše ili konsultuje filmski scenario o „velikim ljubavnim pričama istorije“. Uprkos velikodušnoj ponudi, Frojd ju je odbio pošto mu je godinu dana ranije bilo ponuđeno 25.000 dolara od izdavača Chicago Tribune-a da psihološki proceni slavne kriminalce Leopolda i Loeba dok su čekali svoje senzacionalno suđenje za ubistvo.
5. Knjiga „Tumačenje snova“ je u početku bila komercijalni neuspeh
Knjiga koju je Frojd smatrao svojim „najznačajnijim delom” izazvala je malo pompe kada je objavljena 1899. Samo 351 primerak „Tumačenja snova” prodat je u prvih šest godina, a drugo izdanje je objavljeno tek 1909. godine.
6. Njegov čuveni kauč bio je poklon od zahvalnog pacijenta
Frojd je koristio hipnozu kada je otvorio svoju medicinsku ordinaciju u Beču 1886. i otkrio je da je lakše dovoditi pacijente u stanje hipnoze ako leže. Kada je počeo da koristi hipnoze u svojoj psihoanalizi, Frojd je govorio svojim pacijentima da se zavaljuju na kauč prekriven persijskim tepihom. Njega je dobio na poklon od pacijentkinje po imenu Madame Benvenisti.
7. Nacisti su mu spalili knjige i proterali ga iz Austrije
Iako je ateista, Frojd je rođen u jevrejskoj porodici i postao je posebna meta nacista kada su došli na vlast. Njegove knjige bile su među onima koje su nacisti spalili 1933. godine, što ga je navelo da se šali: „Kakav napredak postižemo. U srednjem veku bi me spalili; danas se zadovoljavaju spaljivanjem mojih knjiga.” Nakon što je Nemačka anektirala Austriju, nacisti su upali u njegov stan, a Gestapo je pritvorio i ispitao njegovu ćerku Anu. Uz pomoć svoje prijateljice i pacijentkinje, princeze Marie Bonaparte, nevoljni Frojd je sa suprugom i Anom pobegao u Pariz, a zatim u London.
8. Četiri njegove sestre umrle su u nacističkim koncentracionim logorima
Psihoanalitičar je umro samo nekoliko nedelja nakon početka Drugog svetskog rata. Četiri sestre nisu uspele da pobegnu i ostale su u Beču. One su na kraju poslate u nacističke koncentracione logore, gde su umrle.
9. Frojd je proučavao seksualni život jegulja
Kad se upisao na Univerzitet u Beču, mladi Frojd je studirao zoologiju. Na istraživačkom putovanju u Trst radi proučavanja polnih organa jegulja, njegov profesor mu je dao zadatak da pronađe gonade mužjaka te vrste, što je otkriće koje je vekovima izmicalo naučnicima. Frojd je proveo mnogo sati secirajući jegulje bezuspešno. „Sve jegulje koje sam otvorio su nežnijeg pola“, izvestio je on.
10. Lopovi su pokušali da ukradu njegov pepeo
Nakon Frojdove smrti, njegov pepeo je stavljen u drevnu grčku urnu. Kada je njegova supruga Marta umrla 1951. godine, njen pepeo je dodat u urnu pohranjenu u londonskom krematorijumu Golders Green. U januaru 2014, londonska policija je izvestila da su lopovi pokušali da obruše pepeo Frojdovih. Iako je krađa sprečena, lopovi su teško oštetili urnu staru 2.300 godina.
Izvor: History
Za Psihopraxis prevela: Ana Davidov
