Žan-Pol Sartr (1905-1908) važi za jednog od najvećih filozofa 20. veka. Smatra se utemeljiteljem francuskog egzistencijalizma i njegovim najpoznatijim autorom. Pisao je dela iz filozofije, književnosti i dramska dela. Njegove najpoznatije filozofske knjige su Biće i ništavilo, Egzistencijalizam je humanizam i Kritika dijalektičkog uma. Njegova Mučnina predstavlja remek delo egzistencijalističke književnosti. Poznati pozorišni komadi koje je napisao su: Muve, Bez izlaza (Iza zatvorenih vrata), Prljave ruke, Đavo i gospod Bog. Sartr 1964. godine dobija Nobelovu nagradu za književnost, koju odbija da primi. Kao razlog naveo je njegov izbor da ostane slobodan pisac koji se neće poistovetiti ni sa jednom institucijom. Njegova oruđa su bile reči i sloboda izraza. Pisao je o egzistencijalizmu kao angažovanoj filozofiji i tako je i živeo: slobodno, autentično i angažovano. Njegovoj sahrani u Parizu prisustvovalo je preko 50.000 ljudi, većinom mladih.
– Mislite li da ja brojim dane? Postoji samo jedan dan, koji uvek počinje iznova: on nam je dat u zoru i oduzima nam se u sumrak.
– Ako ste usamljeni kada ste sami, u lošem ste društvu.
– Čovek je slobodan da učini nešto od onoga što su drugi od njega napravili.
– Bolje umreti na nogama nego živeti na kolenima.
– Čovek je osuđen da bude slobodan; jer je jednom bačen u svet odgovoran je za sve što čini. Na vama je da date životu smisao.
– Prvo moramo da delamo strastveno da bismo osetili strast.
– Što je više peska iscurelo iz peščanog sata našeg života, to bi jasnije trebalo da vidimo kroz njega.
– Kada je čovek u pitanju, mene ne zanima šta on jeste, mene interesuje šta on može da bude.
– Život počinje na drugoj strani očaja.
– Možda postoje lepša vremena, ali ovo je naše.
Pingback: Šta je metafizički koeficijent ljubavi? | Filocentar